Beograd je jedno og glavnih žarišta korona virusa u Srbiji. Zato je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji posle sastanaka sa kriznim štabovima i kineskim stručnjacima, 23. marta 2020. godine govorio o mogućnosti da 10 centralnih beogradskih opština budu izolovane, a sve po ugledu na Kinu koja je sa ovom pošasti uspela da se izbori.
- Mi smo razmišljali o tome da pre svega izolujemo Beograd. Tačnije, 10 od 17 beogradskih opština, 10 centralnih opština koje predstavljaju žarište. To ćemo uraditi čim bude bilo potrebe za tim. Da li će to biti sutra ili prekosutra, nije bitno. Naši kineski prijatelji su zadovoljni merama koje smo preduzeli i uz konstantne razgovore i dogovore sa njima preduzimaćemo nove mere - rekao je Vučić.
Da su mere izolacije ključne u borbi protiv širenja virusa Kovid-19, dokazala je Kina, zemlja u kojoj je sve i počelo. Srpkinja koja već pet i po godina živi u Kini sa mužem i ćerkom, opisala je iskustvo stavljanja u izolaciju celog kompleksa zgrada.
- Ukoliko se desi da ima zaraženih u jednom kompleksu zgrada, čitav kompleks se stavlja pod potpunu barikadu, vrata i prozore ne smeš da otvoriš i ljudi u specijalnim odelima primaju tvoje porudžbine na dnevnom nivou, i ostavljaju ispred vrata. Tek kada odu možeš brzo da otvoriš vrata i pokupiš svoj paket. I tako 14 dana dok se ne ustanovi da niko više iz tog kompleksa nije zaražen - objasnila je Beograđanka Ane Isailović, koja živi u kineskom gradu Vendžou u kineskoj provinciji Džeđang.
Za ovog nevidljivog neprijatelja čula je, kaže, u decembru 2019. godine, ali, prizanje, nije tome pridavala značaj.
Sve do 17. januara kada je saznala za dvoje zaraženih u njenom gradu, 17 smrtnih slučajeva u Vuhanu i oko 200 slučajeva u celoj Kini. Slučajevi zaraženih krenuli su da se dupliraju, a onda su kineski stručnjaci krenuli u napad.
Glavno oružje bilo je - izolacija.
- Svaka manja ulica je bila zablindirana privremenim zidovima i nije se moglo izaći kuda hoćeš, već samo putem koji je odredila policija. Na ćošku svake ulice stajali su šatori sa ljudima koji su merili temperaturu prolaznicima.
Tako da ako želiš u nabavku, moraš da prođeš 5-6 provera temperature pre nego što uopšte stigneš do marketa.
Svi šoping centri, svi kafići, svi restorani i svi barovi su bili zatvoreni.
Supermarketi su radili skraćeno, od 12 do 20 sati, a u 22 časa počinjao je policijski čas, koji je je trajao do 6 ujutro.
Samo su apoteke radile puno radno vreme. Sve ovo što pričam važi za moj grad. Svaki grad i svaka provincija je ovde za sebe - napominje Isailovićeva.
U vreme trajanja najstrožeg karantina, gradske vlasti uvele su još jednu vrstu pomoći - gradom su patrolirala specijalna vozila hitne pomoći.
Imali su megafone i kupili su ljude koji prijave da se osećaju loše.
Takođe, preko Alipay aplikacije na telefonu je napravljen QR code koji pokazuje zelenu, žutu ili crvenu boju na osnovu informacija koje su građani ubacivali. Oni "crveni" morali su u samoizolaciju od 14 dana bez izlazaka bilo gde.
Zahvaljujući upravo takvim merama, Kina je počela da se oporavlja, ali vrlo postepeno.
Tri faze borbe protiv korone u Kini
S druge strane, Vuhah i cela provincija Hubej počela je da se oporavlja, ali tek nakon što su prošli kroz tri glavne faze.
Nevidljivi neprijatelj, ali i potpuno novi. To je bilo najteže. Prvi slučaj zabeležen je 17. novembra, kada je neimenovani muškarac (55) preminuo od posledica tada potpuno nove bolesti. Nove za ceo svet. Kako se lista zaraženih širila, preduzimali su se novi koraci: od zatvaranja Huanan sea food marketa, pijace u kojoj se prodaju žive divlje životinje, preko obaveštavanja SZO poslednjeg dana minule godine, do deljenja informacija "na kašičicu".
I tako je bilo do faze broj dva, kada su iz ćutnje kineske vlasti prešle su u akciju.
Mere su bile drastične.
U Vuhanu javni saobraćaj je u potpunosti zaustavljen, a kretanje privatnim vozilima bilo je zabranjeno. Nije radio ni metro, ni aerodrom, ni železnica...
Niko nije mogao da uđe ili izađe iz grada, a na izlazima postavljene su barikade. Sve prodavnice su zatvorene, osim onih koje prodaju hranu ili lekove, a škole i univerziteti su obustavili rad na neodređeno vreme.
Ubrzo su i druge oblasti uvodile slične mere ograničavanja kretanja.
U jednom trenutku 180 miliona dece širom Kine nastavu je pratilo preko nacionalne televizije.
U početku je izlaz iz doma bio dozvoljen, ali u nekim oblastima ograničavan je na jednog člana porodice na svaka dva dana i to samo radi kupovine potrepština.
Kineske vlasti mobilizovale su doktore iz cele zemlje i poslali ih u Vuhan.
U borbi protiv virusa angažovana je i vojska koja je patrolirala ulicama, kao i policija koja je hapsila sve koji krše karantin.
Drastične mere dale su rezultate - u celoj Kini poslednjih dana nije zabeleženi nijedan slučaj prenosa zaraze među domaćim stanovništvom, a svi novi slučajevi bili su osobe koje su zaražene van kineskog tla, a potom došle u Kinu.
Iako kriza nije gotova, sada je Kina ta koja šalje pomoć drugim zemljama.
Nekoliko dana pre nego što je objavljeno da je Italija pretekla Kinu po broju žrtava, Kina je poslala Italiji medicinsku pomoć, a i u Srbiju su 21. marta stigli kineski epidemiolozi koji će pomoći našim zdravstvenim stručnjacima u borbi protiv virusa koji je paralisao život na gotovo celoj planeti.
Izvor: Blic