Verujem da ste u životu imali makar jednu osobu sa kojom se jednostavno niste razumeli. Verovatno se dešavalo i da ste partneru, prijatelju ili saradniku nešto detaljno objašnjavali, ali to ipak nije ispalo dobro. Ili ste, na primer, detetu nebrojeno puta ukazali na to da određeno ponašanje nije prihvatljivo, ali se ono ipak ponavljalo.
U osnovi svih ovih, ali i mnogih drugih sličnih situacija, stoji ista stvar – način komunikacije. Mi smo svi naučili da govorimo, ali ono što nas niko nikada nije učio jeste da komuniciramo. Ta veština bi trebalo da je na vrhu liste po važnosti, jer mi uvek komuniciramo – i kad govorimo i kad ćutimo, i verbalno i neverbalno, sa jednom ili više osoba, svesno ili nesvesno…
Tema komunikacije je veoma široka i kompleksna, ali postoje osnovna, jednostavna pravila koja mogu doprineti boljoj komunikaciji, a koja odmah možete isprobati.
Slušajte
Ono što se najčešće u komunikaciji dešava jeste da, dok jedna osoba govori, druga osoba razmišlja o tome šta će odgovoriti, umesto da pažljivo sluša i razmišlja o onome što čuje. Na kraju, kada odgovori, to ne bude uvek adekvatan, konstruktivan i koristan odgovor.
Pažljivim slušanjem možemo da čujemo i mnogo više od onoga što je izgovoreno. Možemo da razumemo kako se osoba zaista oseća, kako razmišlja, koje su njene potrebe, koje zahteve i očekivanja ima… Zapitajte se kako možete uspešno komunicirati ako ne znate o čemu tačno govori druga osoba, šta oseća ili šta očekuje? Da biste to znali morate pažljivo slušati, biše Brankica Milošević za easylife.rs.
Kada već slušate onda to i pokažite
S vremena na vreme ponovite ono što vam je druga osoba rekla. Na taj način ćete pokazati da je čujete, da ste prisutni. Možete da kažete, na primer: „Interesantno je to što kažeš da…“, „Baš je zanimljivo to što…“, „Iznenađen/a sam time što…“ Ovo će pokrenuti sagovornika da se oslobodi još više, da vam veruje, da se oseća uvaženim i vrednim jer ste mu poklonili svoju pažnju, a sigurna sam da znate da je danas pažnja velika vrednost.
Zauzvrat ćete dobiti više detalja koji vama mogu biti korisni da stvorite što potpuniju sliku o osobi i temi o kojoj ona govori. Čak i samo jedna ili dve reči poput „stvarno“, „razumem“, “i onda…“ mogu biti podjednako efikasne da izgradite prisan i stabilan odnos sa osobom sa kojom razgovarate.
Budite jasni i precizni
Ako ste jasni i precizni u svom izražavanju, onda vaš sagovornik nema prostora da vaše reči interpretira na drugi način od onoga koji ste želeli. Različite interpretacije su logična stvar s obzirom na to da svi mi imamo različite načine razmišljanja koji su posledica naših iskustava, vrednosti, uverenja… Zato su jasnoća i preciznost u izražavanju veoma važni.
A da biste znali da ste bili dovoljno jasni i da vas sagovornik razume na pravi način, posmatrajte reakciju. Naravno, ako niste sigurni da li dobro i pravilno tumačite reakciju, uvek pitajte sagovornika da li ste bili dovoljno jasni i može li da ponovi ono što ste rekli samo da biste bili sigurni da vas je dobro razumeo.
Budite fleksibilni
Ako se ipak dogodi, uprkos tome što ste jasni i precizni, da vas sagovornik ne razume, promenite nešto. Nemojte ići glavom kroz zid i jednu te istu stvar objašnjavati na jedan te isti način. To neće uroditi plodom. Promenite način komunikacije u skladu sa osobom sa kojom komunicirate. Ako ste je pažljivo slušali, verovatno ste čuli reči koje često izgovara, pa njih iskoristite. Možda ta osoba želi da joj predstavite jasnu sliku toga što želite, možda da joj pokažete na šta mislite ili nacrtate, možda da joj date ključne informacije, brojke ili kakav osećaj može da im probudi ako bi tu ideju sproveli u delo. Naravno, da biste u svemu tome uspeli, zaista je važno da slušate osobu sa kojom pričate jer je tako daleko lakše da se uskladite i prilagodite.
Pitajte
Često vam kažem da je na vama najveća odgovornost, i da uvek gledate šta je to što možete da uradite da bi komunikacija bila jasna. Ali, nekada se dogodi da vaš sagovornik bude daleko od jasnoće, no ono što tada ipak možete da uradite jeste da pitate. Pametna pitanja su moćan alat za uspešnu komunikaciju, koristite ih. Znači, može se dogoditi da niste sigurni šta je sagovornik hteo da kaže i šta misli. Ako vam, na primer, drugarica kaže: „Vidimo se popodne“ to može da znači da se vidite u 15h ili možda 17h. Ukoliko imate već zakazane obaveze i važno vam je da definišete tačno vreme, jednostavno možete da postavite dodatno pitanje: „Kada popodne posle 14h ili?“ Ili „U koje je to tačno vreme 15h ili 17h?“… Na ovaj način ćete otkloniti sve svoje pretpostavke i imati tačno vreme sastanka.
Deluje jednostavno, je l’ da? I jeste, u suštini. Ali, ako se osvrnete oko sebe, videćete da se većina ljudi ne ponaša ovako uprkos činjenici da bi nam samo sa ovim osnovnim pravilima dobre komunikacije svima životi bio daleko jednostavniji. Ključ je u tome što nije dovoljno samo ovo znati, već i vežbati i primenjivati. Kao i za razvijanje bilo koje druge veštine, vežba i primena su najvažnije.