#TISIBITNA: zašto se porast nasilja događa tokom karantina

Pod režimom karantina i samoizolacije radi borbe protiv širenja virusa COVID-19, broj slučajeva porodičnog nasilja značajno se povećao, o čemu svedoče i podaci koji nam dolaze iz mnogobrojnih zemalja širom sveta.

Shutterstock

Zašto se to dešava, da li se nasilje može sprečiti i koliko je žrtvama nasilja teško da opstanu u svom domu sa nasilnikom tokom pandemije?

Sam karantin i pandemija koronavirusa ne mogu direktno uzrokovati nasilje u porodici. Međutim, u onim bliskim odnosima, u kojima je već došlo do porodičnog nasilja, ono se može pogoršati, i to u znatno većoj meri. Stres povezan sa rizikom od razboljevanja, socijalne isključenosti, obustave rada i pada prihoda, može povećati spremnost da se ljutnja i nezadovoljstvo „izbaci“ na partnera.

Koja pomoć se pruža ženama suočenim sa nasiljem u pandemiji?

Pre svega, svaka žrtva nasilja, i u toku pandemije viriusa, može potražiti psihološko i pravno savetovanje. To će pomoći njenim osećanjima, proceniće se njena trenutna pretnja po život i zdravlje i razviće se individualni plan bezbednosti, uzimajući u obzir raspoložive resurse i karakteristike situacije. Važno je da sve potrebne ustanove rade i u toku pandemije virusa.

Da li se nasilje može sprečiti?

Ako bi žena imala pitanje kako se zaštititi od epizode ​​nasilja kod kuće, onda bismo preporučili da pozove brojeve telefona koji se nalaze na kraju ovog teksta. U toku karantina, rizik za fizičko zlostavljanje se znatno povećava. Stručnjaci objašnjavaju da kod svake osobe ne postoje misli da im voljena osoba može predstavljati opasnost. Ako postoji podrška, međusobno razumevanje, prilika za diskusiju o osećanjima, partnerstvo u vezi, onda neće biti nasilja čak ni pod stresom, ističu mnogi psiholozi.

Kako napraviti razliku između nasilja i sukoba?

Važno je razlikovati te dve stvari. Sukobi se javljaju u gotovo svim aspektima, oni su normalan deo svakodnevnog života. U sukobu, partneri ponekad mogu izgovoriti uvredljive reči jedni drugima, ali u njemu nema uloge sistemski dominantnog partnera, nema cilja da se drugoj strani demonstrira moć - zastrašivanje, kontrola, pokušaji da je "stave na svoje mesto".

Ako se žena stalno boji svog partnera, ako njeno samopoštovanje ozbiljno pati, onda to najverovatnije nije običan sukob. Osećanja su važan element. Današnji uslovi samoizolacije čine osećaj vidljivijim nego obično. Stoga, kada kažu da zbog karantina može biti više razvoda, vredi se prisetiti da je, najverovatnije, već postojao problem u određenom odnosu. Možda će neki od tih razvoda spasiti nečiji život.

Šta uraditi ako se dogodilo nasilje?

Ako se već dogodilo fizičko nasilje, važno je pre svega da se na bilo koji način osigura sigurnost: pozovite policiju, hitnu pomoć, potražite pomoć komšije, prijatelja, rođaka. U karantinskim uslovima boravak sa prijateljima je teži, ali ako postoji opasnost po život, napuštanje kuće je neophodno. Besmisleno je govoriti i uveravati nasilnika da se u takvoj situaciji "ponaša drugačije" - pregovori su mogući samo ako su svi njihovi učesnici na sigurnom.

Stoga, kampanja #Tisibitna STOP NASILJU I U VREME COVID 19 IZOLACIJE koju je organizovala izdavačka kuća Adria Media Magazini u saradnji sa Sigurnom kućom, skreće pažnju svim ženama da nadležne institucije rade i u toku pandemije virusa.

Pozovite ove brojeve telefona:

Nacionalni SOS broj: 0800-222-003

SIGURNE KUĆE:

Beograd: 062/304 650 broj je dostupan 0-24
Novi Sad: 021/ 6465 746
Pančevo: 013 319 843
Sombor: 062/787 375
Smederevo: 062/608080
Zrenjanin: 064/6488 104
Kragujevac: 065/ 6120 490
Niš: 018 521 210
Leskovac: 064/8986 697
Vranje: 064/8012 962

Osim toga, kampanju #TISIBITNA su podržale mnogobrojne poznate ličnosti, među kojima je i glumica Jelena Gavrilović.