Našu zanimljivu i edukativnu akciju nastavljamo s novom gošćom, prof. dr Jagodom Jorgom supspecijalistom dijetoterapeutom koja će odgovarati na vaša pitanja.
Da li nam višak kilograma stvara šećer ili masnoća? Odgovor se uvek svodi na jedno te isto: goji nas nepotrošen višak kalorija, što prevashodno potiče od hrane koju najviše volimo.
"Prekomerna ishrana koja je odgovorna za epidemiju gojaznosti, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska, obiluje makronutrijentima odnosno kalorijama, a oskudeva u vitaminima i mineralima, što se smatra mikronutritivnim gladovanjem. Takođe, često jedemo i onda kada nismo gladni, što se obično dešava na kraju obilnog obroka kada nam se posluži omiljeni desert, situacija poznata većini nas. Naime, čovek je zavisan od uživanja, a većina nas ne mašta o kupus salati. O razlici između dobrih i loših kalorija, namirnica koje imaju veliku ili malu nutritivnu vrednost ili, jednostavno, između loše i dobre hrane, ima mnogo priče ali i brojki koje to potkrepljuju. Svi koji vole dokaze, naći će ih u izobilju! Dovoljno je pročitati samo nekoliko stranica da bi se dobila tačna informacija na tu temu, za razliku od reklamnih bajki koje nam se serviraju", ističe dr Jorga.
Neki tvrde da nije važno šta jedemo već kada, da ne valja jesti posle 18 sati, da treba imati više manjih obroka... Šta je istina a šta zabluda u pogledu gojenja?
"U ishrani je važan ritam, mada se čuje mnogo toga na tu temu, uključujući najnoviji trend vremenski ograničenog jedenja, poznatog pod pogrešnim nazivom „autofagija”. Ali, većinu toga nauka je odavno demantovala i odbacila kao univerzalno rešenje. Moja preporuka je: jedite tri-četiri puta dnevno, otprilike u isto vreme, jer će vam to pomoći da smršate, ali i kasnije da održite normalnu težinu. Doručak pojedite dva sata posle ustajanja iz kreveta, večeru do 21 sat, a ostale obroke prilagodite svom dnevnom ritmu. Tako će to postati vaša dugoročna navika, jer regulacija težine zahteva istrajnost, a ne stalnu promenu", naglašava naša gošća.
Prema njenim rečima medicina danas sve uspešnije leči gojaznost kao hroničnu bolest, a uskoro će biti moguće držati je pod kontrolom, slično kao povišen pritisak i dijabetes.
Poput svih ostalih hroničnih bolesti, gojaznost iziskuje saradnju pacijenta, jer kada jednom bude utvrđena, ta dijagnoza ostaje do kraja života! Što pre je čovek stavi pod kontrolu, to će posledice po njegovo zdravlja biti manje, a život lepši i lakši.
Za sve nedoumice u vezi vaše ishrane za koje vam treba savet ili konsultacija, naša gošća biće vam na raspolaganju 31. oktobra od 12 do 13 sati putem telefona 011/442-03-07.
Tekst: Lepa&Srećna