Danas neću da vam pričam o sjajnim biznis planovima, o velikim idejama, proračunima, analizama I svemu bitnom za uspešan posao. Neću da pričam o bitnom, hoću da pričam o najbitnijem, koje se često uzima zdravo za gotovo kada je tu, ali kada ga nema, I te kako nedostaje.
Hoću da vam pričam o važnosti podrške. O podršci kao esenciji, temelju, odskočnoj dasci svakog uspeha jer uspeh je na dohvat ruke samo ako ka njemu idemo punim srcem.
Podrška je često, kao i ljubav bližnjih, nešto što smatramo da se podrazumeva, da je tu i da će uvek biti tu. To je ono što ne mora da nam se kaže, već ono što osećamo kada nam se pokaže kroz male gestove, sitne usluge, zagrljaj, poljubac. Pitanje “Mogu li da pomognem” i onda kada znamo da pomoći sa strane ne može biti. Ono utešno “Tu sam”, kada počnemo da osećamo strah od nepoznatog. Onaj nevidljivi oslonac koji će nas toplim pogledom pridržati da ne padnemo kad entuzijazam opadne.
Onaj ko je jednom osetio kako je to kada podrške nema, kada nedostaje to nešto maleno da pokrene čitavu lavinu, taj zna da je podrška suviše vredna da bi se uzimala zdravo za gotovo. Kada je tu, onda je podrška često samo reč, ali kada je nema, onda je zjapeća rupa koja odjednom prožima žitav prostor, provalija bez dna koja guta nadu, prepreka toliko velika da bi se preskočila i pustila nadu i talenat da nesmetano grabe ka uspehu.
Ja znam koliko je ta rupa duboka, ali i kako se magično zatvorila i zauvek nestala kada mi je drugarica pružila ruku i pitala: Zašto si odustala? Nakon što je pažljivo saslušala moje izlaganje o nedostatku podrške, vremena, zamene za neke svakodnevne obaveze i nekoliko puta klimnula, odmahnula je glavom kao da skida neki teret sa sebe i počela: “Ovako ćemo…” a potom mi izložila detalje plana kako će mi ona pomoći da konačno pokrenem svoj posao o kojem sanjam godinama, čiji sam kreativni plan izradila u glavi još pre deset godina, ali je svakome delovao nerealno, neisplativo, bezveze…
Godinama sam slušala od najbližih kako se to nikad neće ostvariti, a i ako se nekim ludim čudom ostvari, sigurno se neće isplatiti… Ipak, danas ja živim od svog kreativnog biznisa, imam stalne mušterije koje mi po preporuci donose nove, a posla je toliko da sam morala da zaposlim i saradnicu – pogodite koju!
Uprkos osporavanju moje najbliže okoline, ispostavilo se da je istina da ono što se radi punim srcem, ne može da ne uspe. Talenat ne može da se sakrije i ostane neprimećen ako se pažljivo razvija, unapređuje, usavršava kao najfiniji i najvredniji dijamant. A sa samo malo podrške, za talenat ne postoji granica!
To je prepoznao i brend “Najlepše želje” koji je pokrenuo inicijativu “Podrška punim srcem”. Podrška Fondaciji 1% ogleda se u novčanoj donaciji kao i promociji rada fondacije sa ciljem pružanja podrške mladim talentima u oblastima nauke, umetnosti i inovacija.
Zato budite i vi nečija podrška i sve što radite, radite punim srcem!
Tekst: Promo