Treća po redu National Geographic konferencija ŽUTI OKVIR, ove godine na temu "Svet bez gladi, hrana za sve", prema drugoj tačci održivog razvoja UN Agende 2030, održana je 18. novembra u hotelu Mona Plaza. O gladi, održivoj poljoprivredi, sigurnosti u lancima snabdevanja, unapređenju ishrane, kao i o tome kako na sve ove oblasti utiču posledice klimatskih promena razgovarali smo na četiri panela kroz koja su nas vodili moderatori Slobodan Bubnjević i Marija Đurić, naučni novinari i urednici sajta Nauka kroz priče.
Na prvom panelu pod nazivom OKONČATIGLAD, o trenutnom stanju u svetu i u Srbiji kada je reč o klimatskim promenama, dostupnosti hrane i kako je obezbediti dovoljno, govorili su Nemanja Milović, urednik sajta Klima 101, dr Mirjam Vujadinović Mandić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Ivona Gvozdenović, projektna menadžerka Fondacije Divac i Jelena Radojičić, stručna saradnica za socijalnu delatnost Crvenog krsta Srbije.
Ivona Gvozdenović skrenula je pažnju na neophodnost unapređenja zakonskog okvira koji reguliše doniranje hrane u Srbiji, kao i problem plaćanja PDV-a na doniranu hranu. Ona je govorila i o neophodnosti mulitsektorske saradnje u oblasti obezbeđivanja hrane za sve, kao i postizanju ciljeva održivog razvoja.
Na drugom panelu o održivoj poljoprivredi govorili su Predrag Klepić, direktor sektora biljne proizvodnje kompanije Al Dahra, Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj kompanije Nestlé za tržište jugoistočne Evrope, Koen van Ginneken, ataše za poljoprivredu Ambasade Kraljevine Holandije i dr Zorica Ranković Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Profesorka Ranković Vasić učestvovala je i u izradi Nacionalnog plana za adaptaciju na izmenjene klimatske uslove, a kao najveće probleme sa kojima se poljoprivrednici suočavaju istakla je suše i promenu količine padavina.
O primerima dobre prakse prilagođavanja na posledice klimatskih promena i preciznoj poljoprivredi koju praktikuje Al Dahra govorio je Predrag Klepić. Precizna poljoprivreda podrazumeva praćenje i selektivnu obradu malih površina unutar parcele, primenu informacionih tehnologija, satelitske navigacije, implementaciju različitih senzora, kao i praćenje rada mašina i kvalitetnu analizu uzoraka, objasnio je Klepić. Kako je istakao, da bi sve to sprovela, Al Dahra ulaže značajna sredstva u razvoj poslovanja u Srbiji, a investicije ove kompanije u prve tri godine u našoj zemlji premašile su 60 miliona evra.
Održivost je imperativ i za kompaniju Nestlé koja od 2021. godine i u Srbiji primenjuje program regenerativne poljoprivrede. Tehnologija regenerativne poljoprivrede zasniva se pet principa: neprekidnoj pokrivenosti tla, minimalnoj obradi, raznolikim plodoredima, živim korenjem tokom cele godine i integraciji stanovnika tla, objasnila je Ivanka Stojnić. Kompanija Nestlé finansijski podržava svoje farmere dobavljače kako bi primenjivali koncept, a rezultat mera je povećanje organske materije u zemljištu i kapaciteta zemljišta za skladištenje ugljenika. Pored toga što daje veće prinose, takvo zemljište dugotrajno uklanja iz atmosfere ugljen-dioksid, koji je uzročnik klimatskih promena.
Na trećem panelu Nenad Vujović, Načelnik Odeljenja poljoprivredne inspekcije za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla Ministarstva poljoprivrede, dr Goran Vujić, profesor na Katedri za inžinjerstvo zaštite životne sredine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, Ratko Bojović i Steve Quarrie iz Evropske trening akademije, govorili su nam o tome šta i koliko jedu stanovnici Srbije, a naročito deca, ali i koliko hrane bacamo i kako to možemo da promenimo.
Zajednički zaključak bio je da zdrave navike naše dece zavise od toga šta vide u svojoj kući, a da od boljeg planiranja obroka, naročito u školama i menzama, zavisi i zdravlje ljudi, ali i količina otpada koji emitujući gasove sa efektom staklene baste ugrožavaju atmosferu.
Tema četvrtog panela na kom su govorili dr Nataša Kilibarda sa Univerziteta Singidunum, dr Vesela Radović sa Instituta sa multidisciplinarna istraživanja i Aleksandar Bogunović, sekretar udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, bila je sigurnost u snabdevanju.
Posledice narušenog lanca snabdevanja, zbog globalne krize izazvane prvo kovidom 19, a onda i ratom u Ukrajini, osetili smo tokom čitave 2022. godine. Dr Vesela Radović podvukla je važnost postojanja robnih rezervi u državi, kako bi mirno ušli u svaku sledeću godinu.
Ovom konferencijom zaokružili smo celogodišnji projekat ŽUTI OKVIR 2022, s nadom da smo načinili prvi korak na putu do rešenja problema.