"Priča o nežnosti me podseća na moju baku Milku, najnežnije biće koje poznajem. Ne samo zato što je krhka i mila, već i što nas - kadgod dođemo - zagrli i stisne najjače što može... " Ovako počinje jedna od priča koje su stigle konkurs Lepe&Srećne u saradnji sa poznatim brendom Milka, pod nazivom “Neka nežnost priča”.
Vaše reči su nas osvojile toplinom, ljubavlju i dubinom osećanja, srećni smo što možemo da ih podelimo sa svima. One ostaju u riznici brenda koji je je upravo i izrastao na temeljima divne istinite priče o nežnosti i podvigu brižnog sina Filipa Sušarda, s početka prošlog veka. Tražeći čokoladu za svoju bolesnu majku, Filip je shvatio koliku nepravdu trpe oni koji ne mogu sebi da priušte skupocenu poslasticu. Poželeo je da proizvodi čokoladu dostupnu svima i tako je nastala Milka, raznih ukusa, formata i oblika.
Znamo da će i vas oduševiti najnovija, limitirana serija Milka pakovanja. Ona donosi četiri različite poruke podrške, ohrabrenja, prijateljstva i priznanja upakovane u originalan dizajn.
Svako od pakovanja priča svoju priču i šalje pozitivnu poruku – “Dream team”, “Smile, all is ok”, “Support you” i “Well done” a želja je da svi zajedno probudimo osećaj povezanosti, empatije i nežnosti među ljudima.
Vaše priče su nam u tome pomogle i zato odabrane objavljujemo sa zadovoljstvom. Njihove autorke dobijaju i specijalne slatke "Milka" pakete u znak zahvalnosti.
NEŽNOST SE NEŽNOŠĆU VRAĆA - Autorka Ivana Stanojević, Beograd
Priča o nežnosti podseća me na moju baku Milku, najnežnije biće koje poznajem. Ne zato što je ona krhka i mila, već zato što nas svaki put kada dođemo kod nje, zagrli i stisne najjače što može. Verovali ili ne, u tom zagrljaju osetite da vas voli, čuva, da vas nikome ne bi dala... i vi poželite da više nikada ne odete iz tog zagrljaja.
Njene ruke su tople i nežne više nego što možete očekivati od ruku jedne devedesetogodišnje starice, a stisak jak, kao u rvača. Uvek se potrudi da nas dočeka s bogatim ručkom. Cela kuća zamiriše, bude tu svega i svačega. Ma, za svakog napravi ono što on najviše voli. Svega bude u izobilju, pa se u povratku šalimo kako smo se kod bake ugojili po nekoliko kilograma.
Za svakoga ima toplu i lepu reč, ljuti se jedino ako ne pojedemo sve iz tanjira. Dok gledate njene naborane ruke kako vas s mnogo nežnosti maze po kosi, setite se detinjstva, odrastanja i kako je jednog dana neće biti… Ali, ostaće puno ljubavi i nežnosti utkanih u nas, njene unučiće. Zato s ljubavlju svi brinemo o njoj. Nežnost se nežnošću vraća.
NEŽNOST JE SUNAŠCE U TMURNOM JESENJEM DANU - Autorka Dragana Ponjević, Novi Beograd
Bio je tmuran jesenji dan, napolju već zahladnelo, opalo je lišće s drveća, nebo je nekako posivelo, a priroda poprimila one umirujuće jesenje boje. Krenula sam s decom u šetnju. Deca ko deca – vesela, trčkaraju oko mene, igraju se suvim lišćem u parku, to im je najveća radost! A mene sve to nekako odmah razveseli, razgali mi dušu.
Prolazili smo pored golog drveća, igrali se na travi, ponekad seli na klupu da se odmorimo. A onda ispod jedne klupe ugledasmo kučence, koje je bilo tako sitno, majušno, uplašeno i treslo se od hladnoće. Sin ga je prvi spazio i odmah pošao k njemu, objavljujući svima unaokolo da je našao jedno iznemoglo biće. Moja deca veoma vole životinje i vrlo su bolećiva prema njima, puna nežnosti i ljubavi. Kučence je cvilelo, možda se izgubilo i ne zna kako da se samo pobrine za sebe. Sin ga odmah pomazi i uze u naručje. Tu sliku nikada neću zaboraviti! Iz njegovih očiju sijale su radost, nežnost i rešenost – da kucu odnesemo kući i brinemo o njoj. Sin se rasplakao, dok je kuca i dalje cvilela, mada vidno utešena jer je neko došao da je pomazi, pomiluje. Verovatno se ponadala da ćemo je zaista odvesti našoj kući, gde je sigurno toplo, ima hrane i svega ostalog.
Tako je i bilo, deca su bila uporna i iz šetnje smo se vratili zajedno s njom.
Od tog dana svakog trenutka u našoj kući osećaju se radost i sreća, a deca kuci pružaju neverovatnu pažnju i nežnost. A kuca od prvog trenutka uzvraća istu takvu nežnost deci i svim ukućanima, kao da želi da pokaže koliko je srećna i zahvalna što smo je spasli od hladnoće, a možda smo joj i spasli život.
NEŽNOST SPAVA U NJENOM KRILU - Autorka Milica Cvetković, Bačka Topola
Niko od nas ne bi znao da definiše nežnost, svako je drugačije doživi i drugačije oseti. Mislim da ona svakome u stvari predstavlja neku voljenu osobu, nekoga pored koga oseća spokoj i ljubav.
Za mene je nežnost moja majka, kada spustim glavu u njeno krilo, a ona svojom toplom i mekom rukom pređe preko moje kose. Svojim dlanom odnese sve loše stvari, skloni svaku brigu i obriše svaki strah u meni. Ne postoji osećaj ni muka koje ona ne može ukloniti. Kada ustanemo loše volje, ređaju se loše stvari, u toku dana u nas uđe mnogo nervoze, ja jedva čekam da padne noć, da ona dođe s posla i zagrli me. Njena nežnost iz nje zrači, a njen pogled toliko je mio i drag da me svaki put obuzme prelep osećaj sigurnosti i ljubavi. Kada sam bolesna, ona je lekovita.
Nije nežnost samo u mekoći njenog dodira već u osećaju koji unosi u mene, u brizi i razumevanju koje mi pruža, u njenim očima koje me svakodnevno s ljubavlju gledaju.
Nikada nećemo saznati šta nežnost zapravo predstavlja, a i da saznamo, nikada nećemo moći da je objasnimo. Osećanja koja su u nama samo su naša, ne mogu se preneti, ne mogu ih drugi razumeti. Zato je ona tako posebna, zato što je neopisiva.
Nikada nećemo saznati šta nežnost, u stvari, predstavlja, a i da saznamo nikada nećemo moći da je objasnimo, osećanja koja su u nama samo su naša, ne mogu se preneti, ne mogu ih drugi razumeti. Zato je ona tako posebna, zato što je neopisiva.
NEŽNOST JE PRODUKT LJUBAVI - Autorka Maja Dinić, Paraćin
O temi ljubav mogla bih satima... Jer, ljubav je sve, i pogled i pažnja i zagrljaj i toplina i nežna reč... i trenutak i večnost... pa čak i kada je doživljena samo nakratko, kada su duše treperile i srca kucala istim ritmom, kada su se najlepše pesme pisale zbog nje u trenutku, a ostale zabeležene za čitav život...
Čak i kada je prekinuta iznenada, ako je bar na tren dotakla dve duše iskreno i toplo, ona ostaje zauvek kao emocija i sećanje, kao čarolija, kao nešto čarobno, nešto što oplemenjuje i leči, vodi kroz život da se pregrme i prezime neka buduća hladna vremena, podsećanjem da je toplo oko srca zbog tog doživljenog i proživljenog, zbog čega se i plakalo i gorelo, zbog čega se radovalo... zbog čega je duša rasla i vidici se širili, zbog čega se sanjalo i maštalo, a zvezde u noći jače sijale...
A nežnost, to je samo produkt ljubavi, kada ništa nije teško, usiljeno ni naporno da se učini drugome, da se sasluša, posavetuje ili samo otćuti, ali tako da to ćutanje govori više od svih reči... Nežnost je topao pogled upućen nekome ili sačuvana kockica čokolade... Nežnost je i najčvršći zagrljaj da kosti pucaju, i kada se vrhovi prstiju tek ovlaš dotaknu da u sekundu stane čitav život...
NEŽNOST ŽIVI U PRELEPOM DVORCU - Autorka Svetlana Ivanović, Kruševac
Nekada davno u prelepom dvorcu živela je Nežnost. Ona mala slatka koja vam se upliće oko nogu kao maca, kao ptičica koja vam nežno peva na uvo, kao blag dodir povetarca na licu – gde god da se okrenete, bila je svuda oko vas.
Onda se desila velika Nežnost, ljubav, nežni leptirići u stomaku. Ubrzo vam doleteše u zagrljaj dva mala nežna bića, devojčica kojoj ste srce puno nežnosti dali da ona sada deli nežnost oko sebe, i dečak koji je, kažu, različit, drugačiji, ali nežnost je ista, i moja i njegova...
I kad god padnete, rastužite se, zaboli vas život, kada vam se taj prelepi dvorac sruši, vaša deca vam pruže toliko nežnosti da se proleće vrati u vaše srce i dušu. Ako nežnost malo zakasni, gricnite „Milka” čokoladu, ta njena slast lepi se za dušu. Izbrojte do 10 i nežnost će pokucati na vaša vrata, a onda je pošaljite na druga vrata, pa tako redom – da nam priča ne bi počinjala sa „Nekada davno”...