Nakon dužeg vremena provedenog kod kuće, shvatili smo koliko nam nedostaju kretanje, priroda, čist vazduh, sloboda, sve ono što obično uzimamo zdravo za gotovo.
Uželeli smo se putovanja, ali to ne znači da će bez morskih plaža i talasa ovo leto propasti.
Srbija ima toliko toga da ponudi, a za mnoga mesta uopšte nismo ni znali da postoje, jer nisu dovoljno promovisana. Naravno, to nikako ne umanjuje njihovu atraktivnost.
Stoga isplanirajte put, okupite porodicu ili prijatelje, sedite u auto i krenite u istraživanje!
Najlepši pogled - Ovčarsko-kablarska klisura
Koliko puta ste ovuda prošli na putu do Zlatibora ili do mora, diveći se samo deliću živopisnog predela uhvaćenog u trenutku?
Ovaj kraj je priča za sebe, koja se upoznaje stranu po stranu, korak po korak.
Masivi Ovčara i Kablara uzdižu se visoko iznad Zapadne Morave, koja je ovde dubila krečnjačke stene i napravila tri meandra, od kojih su dva “uklještena”.
Ovo čudo prirode možete videti samo sa vrhova masiva odakle puca pogled na sve četiri strane.
Predeo odlikuju i strme litice i blagi nagibi sa šumovitim zaravnima, pa se može obilaziti i pešice, obeleženim stazama.
Bogatstvo biljnog i životinjskog sveta i mineralni izvori razlog su što je Ovčarsko-kablarska klisura proglašena predelom izuzetnih odlika. Izgradnjom hidrocentrale, nastala su i dva jezera.
Osim prirodnih atrakcija koje je krase, klisura pleni i duhovnom lepotom.
Nazivaju je još i malom srpskom Svetom gorom jer ovde ima čak deset manastira od kojih neki potiču iz 14. a većina iz 16. veka. Veruje se da su građeni kao utočište za vreme turske vladavine.
U srcu Ovčarsko-kablarske klisure, na putu od Čačka ka Zlatiboru smestila se i Ovčar banja, sa izvorima termo-mineralne vode, poznatim još iz rimskog doba.
Kazanđol - džinovski lonci
Da li znate neko mesto u Srbiji koje povezuje Turke, Marka Kraljevića i Gavrila Principa?
To su džinovski lonci ili Kazanđol, u neposrednoj blizini Vranja.
Nalaze se ispod ostataka antičkog utvrđenja Markovo kale.
Hiljade i haljde godina Vranjska reka dubila je stene, stvarajući neobične oblike i udubljenja koji podsećaju na lonce, tj. kazane.
Mistiku prirodnog fenomena dodatno će začiniti legenda o Marku Kraljeviću. Veruje se da je on pronašao ravnu stenu u obližnjem selu i bacio je toliko daleko da je pala baš na to mesto.
Zato se i zove Markovo kale, a na njoj je legendarni junak čekao Turke zulumćare, pijući kafu.
U kamenu su vidljivi tragovi koji podsećaju na otiske stopala, kopita konja Šarca i fildžana za kafu.
Osim što se veruje da je ovuda harao Marko Kraljević, zna se da su se meštani u toku leta kupali u kazanima kao i da se mladi Gavrilo Princip ovde obučavao za izvođenje sarajevskog atentata na prestolonaslednika Ferdinanda i njegovu ženu.
Zagajička brda na rubu ravnice
Nepregledno zelenilo, brežuljci koji izgledaju kao mekani somot ukrašen igrom svetlosti zore i sumraka, safari u sred Panonske nizije...
To je možda samo jedan način da se opišu Zagajička brda.
Nalaze se na oko sat vremena vožnje od Beograda ka Vršcu, na severoistočnom obodu Deliblatske peščare.
Do njih se može doći na tri načina - preko mesta Šušara, Izbišta i Grebenca, a poželjno je imati terenski auto ili pešačiti.
Na vremešnim peščanim nanosima nabujala je vegatacija, poraslo samoniklo drveće i naslikalo predeo kao sa umetničkog platna.
Iako je najlepe doći s početka jeseni ili proleća kad priroda menja svoje ruho, uvek je pravo vreme za opuštenu šetnju brežuljcima. Možete voziti i bicikle ukoliko vam uzbrdice predstavljaju izazov.
Tekst: Vanja Ostojić
Izvor: Lepa&Srećna