Divčibare nisu samo planina već i vazdušna banja: ovde možete skijati, planinariti, šetati i uživati u prirodi valjevskog kraja!

Kako doći na Divčibare?

Do Divčibara se može doći iz više pravaca, dobro je povezano sa svim većim mestima i gradovima Srbije, navodi portal Divčibare.org.

Na Divčibarama se ukrštaju putevi iz tri pravca: od Mionice, od Kaone (vrh Bukova na putu Valjevo-Užice) i od Požege. 

Divčibare su udaljene od Valjeva 38 kilometara bilo da se ide putem preko Rajkovića ili preko Kaone. Oba puta su asfaltirana, a na putu Kaona-Divčibare urađeno je, na Velikoj paljbi, mesto za odmor kao vidikovac.

Najkraća veza Beograda sa Divčibarama je u dužini od 104 kilometra Ibarskim putem do Županjca, odakle se skreće preko Bogovađe i Donje Toplice za Mionicu. Međutim, motorizovani turisti ga izbegavaju zbog slabog kvaliteta dela puta od Županjca do Mionice. Stoga turisti, sem u prevozu autobusima na redovnoj liniji, koriste pravac preko Divaca i Mionice u dužini od 117 kilometara ili preko Ljiga i Mionice u dužini od 128 kilometara.

Preko Valjeva, Loznica je udaljena 113 kilometara, a Šabac 106, dok je Novi Sad udaljen 177 kilometara.

Putem preko Požege i Tometinog polja, od Užica do Divčibara ima 64 kilometra, a preko Kosjerića i Kaone 74 km.

Preko Ljiga i Mionice, Čačak je udaljen 120 kilometara, a Kraljevo 133.

Redovan autobuski prevoz putnika do Divčibara organizovan je iz pravca Beograda, Valjeva i Požege.

Kako je nastalo ime Divčibare

Ovo neobično ime – Divčibare nije se nadenulo ovoj planini sasvim slučajno; kako legenda kaže ime je dobilo po jednom nesrećnom slučaju, te služi kako da spreči da taj slučaj padne u zaborav, tako i da upozori sve posetice da kada koračaju divljom i prelepom prirodom ovih krajeva uvek budu na oprezu, piše portal Banje u Srbiji. Šta se to desilo, o čemu nam to ime Divčibare govori?

Legenda kaže da je prelepa devojka iz sela u blizini, vodila na ispašu svoju stoku. Nikome nije tačno poznato kako se desilo da se ova mlada čobanica utopi u reci Crnoj kamenici. Svi u okolini bili su potreseni ovim događajem, ili simbolično su ove predele, pokraj reke Crne kamenice počeli da nazivaju "devojačke bare" što se vremenom, polako spojilo i dobilo konačni naziv Divčibare. I pored ovog imena, i legende koja je prati, Divčibare nisu opasna planina već, naprotiv veoma pitoma. No, suština je ipak da kretanjem kroz svaku prirodu valja biti oprezan.

Ono što je neobično u vezi ovog turističkog mesta je to što Divčibare u stvari nisu posebna planina već pripadaju poznatoj planini Maljen. Takođe, one nisu ni samo obično turističko-planinsko mesto, one se ubrajaju u najkvalitetnije vazdušne banje u našoj zemlji.

Njihov specifičan geografski položaj omogućio im je takve klimatske odlike koje izuzetno povoljno utiču na kvalitet vazduhu i samu prirodu koja ovde raste. Divčibare, kao vazdušna banja imaju neobično dugu istoriju. Njeno ime prvi put se spominje u pisanim dokumentima u turskom popisu Smederevskog sandžaka, daleke 1476.godine.

Jedno slavno ime iz naše istorije se vezuje za ovu prelepu vazdušnu banju, a to je ime Miloš Obrenović. Naime, posle Drugog svetskog rata, knez Miloš Obrenović je otkupio čitavu ovu visoravan, sa svim objektima koji se na njoj nalaze. On je naprosto obožavao ove krajeve i veoma često ih je posećivao, nadgledajući naše zemljoposednike i čobane u poslu. U njegovu čast jedan od mnogobrojnih izvora na Divčibarama nazvan je Knez Miloševa česma.

Geografski položaj i osnovne karakteristike Divčibara

Divčibare su gradsko naselje, ušuškano u centralnom delu Maljen planine, nedaleko od Valjeva; tačnije, od ovog prelepog grada Divčibare su udaljene nešto manje od 40-ak kilometara, u pravcu jugozapada. Od glavnog grada naše zemlje, Beograda, ova oaza prirode udaljena je oko 110 kilometara. Divčibare pripadaju Kolubarskom okrugu.

Protežu se od Velikog brda, preko Golupca i Paljbe do Crnog vrha. Na njima postoji 4 zakonom zaštićena rezervata prirode: Vražji vir, Čačalački potok, Zabalac, i Crna reka. Prosečna nadmorska visina Divčibara iznosi prijatnih 980 metara, dok je najviši vrh koji njima pripada nešto viši i nalazi se na 1.005 metara nadmorske visine. Sa svih ovih vrhova (Paljba, Golubac, Crni vrh) pružaju se neverovatni pogledi na okolne Valjevske planine, poput Medvednika, Povlena, Jelove gore, Jablanika…. U zavisnosti od vremenskih prilika i vidljivosti ponekada pogled može dopreti i do Kopaonika, Zlatibora, Tare, Zvijezde, Golije, pa čak i do neverovatnog masiva Durmitora.

Divčibare su najpoznatije po mnoštvu izvora, potoka, rečica i po neverovatnim prostranstvima livada koje prekriva najmekša zelena trava po kojoj ćete ikada koračati. Ono što je još veoma specifično za ove prostore jesu planinski borovi; poznato je naime, da planinski borovi obično rastu na visini od 2.000 metara, međutim oni su svoje mesto pronašli i na ovoj nižoj planinskoj oblasti, na prekrasnim Divčibarama. Ukoliko biste iz ptičje perspektive imali priliku da posmatrate Divčibare primetili biste vrlo neobičnu smenu gustih četinarskih šuma i prostranih zelenih livada. U tim gustim četinarskim šumama rastu: smrče, kleke, beli, crni i planinski bor, jele

Četinarsko drveće nije jedino koje krasi ove neverovatne predele Divčibara, tu ima i sledećeg listopadnog drveća: hrast, breza, cer, beli jasen, bukva. Dakle, planinski borovi, četinarske šume i prostrane livade… ima li još nešto po čemu se ova planinska oblast posebno ističe, kada je reč o prirodnim lepotama? Naravo da ima, u pitanju je taj prekrasni cvet o čijoj lepoti se pripovedaju priče, u pitanju je narcis. Velika polja koja su prekrivena narcisom polako postaju simbol Maljena, a samim tim i Divčibara.

Kazali smo već da je ovaj prostor izuzetno bogat vodom (rečice, potoci i izvori), ali važno je napomenuti najznačajnije reke ovde, koje pripadaju slivovima Zapadne Morave i Kolubare, a to su: Krčarska reka, Crna reka, Bukovska reka, Crna kamenica i Kozlica. Od izvora na ovoj planini čuveni su: Čubrica, Hajdučka česma, Studenac i Žujan. Ipak, najviše pažnje među posetiocima privlači jedna reka – reka Manastirica. Ona je posebna zbog toga što u svom toku pravi jedan ogroman slap, odnosno vodopad visine dvadeset metara, koji su ljudi sa ovog područja simbolično nazvali vodopad Skakalo.

PageBreak

Klima na Divčibarama

Jedan od glavnih faktora koji utiče na vazduh Divčibara, te ih čini vazdušnom banjom, jeste sam geografski položaj na kojem se sučeljavaju različite vazdušne mase iz različitih krajeva. Baš na Maljenu susreću se vazdušne mase sa Karpata i iz Panonske nizije i one iz Mediterana, te je to glavno objašenjenje za toliko prisustvo joda u vazduhu.

Osim izuzetno zdravog vazduha, koji pogoduje osobama koje pate od alergija ili nekih drugih problema sa disajnim organima, sama klima koja vlada ovim prostorom doprinosi celokupnom stanju organizma i jačanju imuniteta. Na Divčibarama jedva da ima vetra, jesen karakterišu više temperature nego proleće, dok je srednja godišnja temperatura 18°C. Snežnih padavina ima dosta, i obično traju cela četiri meseca, što ste verovatno mogli i da pretpostavite jer Divčibare su takođe poznate i po zimskom sportu – skijanju.

Turističke atrakcije i zanimljivosti na Divčibarama i u okolini

Šta reći da su turističke atrakcije ovih predela, a da ih već nismo pomenuli? Šalu na stranu, kao i svakom planinskom mestu i Divčibarama su glavni aduti kojim privlači brojne posetioce, zapravo neverovatna čudesa prirode. Reke, rečice, vodopadi, brojni vrhovi sa nestvarnim pogledima, livade narcisa i četinarske šume – to su odlike koje predstavljaju turističke atrakcije ove popularna vazdušne banje. Osim uživanja u prelepoj prirodi i udisanja izuzetno zdravog vazduha koji će pročistiti vaša pluća i popraviti vaše celokupno stanje organizma, na Divčibarama možete uživati u brojnim sportovima. Pored mnogih planinarskih staza koje vode do vrhova, i sjajnih vidikovaca, ili do vodopada i izvora, ovo mesto je najpoznatije po jednom zimskom sportu – skijanju.

Divčibare su kao skijaški centar veoma razvijene i na njima se nalaze uslovi za sve vrste skijaša – od početnika do profesionalaca. Ukupno postoje četiri uređene staze za skijanje. Najduža staza, dugačka je 800 metara, a kapacitet njene žičare iznosi čak 700 skijaša po satu. Ova „najozbiljnija“ staza u potpunosti je osvetljena specijalnim reflektorima, te zabava na njoj u kasnim popodnevnim satima ne prestaje. Ostale staze su odličan izbor za malu decu i početnike. Ski oprema se takođe može iznajmiti, a ukoliko ima onih koji više preferiraju nordijsko skijanje, spram popularnog alpskog, obradovaće ih podatak da je ovde teren idealan i za to. U zimskom periodu, atraktivan je još jedan veoma malo rasprostranjen sport kod nas – penjanje leda. Za ovu alpinističku disciplinu korisiti se pomenuti vodopad Skakalo koji u periodu kada su temperature ispod nule biva zaleđen i predstavlja odličnu vrstu ovakvog vežbališta.

Naravno, kao i u svakom organizovanom turističkom centru i na Divčibarama postoje tereni za uobičajenesportove poput košarke, rukometa, tenisa i mini golfa. Tu su naravno, i obeležene planinarske staze, te nismo sigurni u kojim mesecima ćete više uživati sa svojom porodicom na Divčibarama, u onim letnjim ili u onim zimskim?

Izvor: Banje u Srbiji