- Apostol Petar smatrao je sebe nedostojnim da umre na isti način kao sin Božiji.
- Sveti Pavle bio je farisej koji je prihvatio učenje Isusa Hrista, a potom ga i propovedao.
- U narodu postoji verovanje da sveti Petar čuva ključeve od raja i da pazi na preminulu decu.
U nedelju 12. jula pravoslavna crkva i njeni vernici slave praznik posvećenim svetim apostolima Petru i Pavlu, u narodu poznat kao Petrovdan. Ovim praznikom završava se i Petrovski post, te se može slaviti uz svečaniju i bogatiju trpezu.
Sveti apostol Petar bio je neuki ribar koji je prihvatio Hristovo učenje, a zatim propovedao veru i stvorio neka od prvih uporišta nove vere. U narodu se veruje da sveti Petar čuva stub na kome su Zemlja, nebeska slama (Mlečni put) i nebeski krst (sazvežđe Labuda) i da on ima ključeve od raja.
Sveti apostol Pavle je bio školovani farisej, ali kada je upoznao Hristovo učenje, prihvatio ga je i postao jedan od njegovih najvećih propovednika i teologa. Svete apostole Petra i Pavla pogubio je rimski car Neron. Petru je bila namenjena smrt razapinjanjem na krst, ali, kako piše u Prologu, Petar se osećao nedostojnim da strada na isti način kao Isus Hrist, pa je zamolio dželate da ga razapnu naopako. Apostol Pavle stradao je od mača kad i Petar.
U sprskom narodu za Petrovdan se vezuju mnoga narodna verovanja i običaji koji se i dan danas neguju. I dalje se poštuje pravilo da se na ovaj dan ne rade teški poslovi, a žene ne rade ručne poslove poput šivenja i pranja veša na ruke. Mnoge porodice na praznično jutro odlaze na svetu liturgiju i pričešće, čime se zvanično završava post i može se konzumirati hrana životinjskog porekla.
Za Petrovdan se vezuje i običaj darivanja jabukama, jer se veruje da na ovaj praznik Sveti Petar deci na nebu deli jabuke, dok domaćice obavezno spremaju pitu ili kolač od jabuka koji dele sa ukućanima i najbližima koje sretnu tog dana.
U selima je nekada proslava Petrovdana započinjala dočekivanjem praznika noć ranije paljenjem velikih vatri koje su se nazivale lile, ali se taj običaj do danas većinom izgubio.
Na praznično jutro žene su brale kantarion, hajdučku travu, bosiljak, pelin, matičnjak, žalfiju, kamilicu i glog, zbog starih verovanja u lekovite moći ovih biljaka, ali i verovanja da biljke ubrane na petrovdansko jutro imaju pojačanu moć jer se tada "pune snagom neba i zemlje", i onda predstavljaju i zaštitu za dom tokom cele godine, koliko se i čuvaju.
BONUS VIDEO