Iako verujemo da živimo u savremenom dobu, istina je da bi mnoge žene iz srednjeg veka u današnjici prepoznale više poznatog nego novog. Promenili su se kostimi, ali scena je ostala ista: žena i dalje često mora da se dokazuje, da trpi, da se pravda.
Udaja kao cilj života
U srednjem veku devojke su se udavale već sa 14 ili 15 godina. Udaja nije bila stvar emocija, već trgovine – miraz, imanje, politička korist.
Danas se brak ne sklapa na ugovor, ali i dalje žene u Srbiji često čuju isto pitanje: "Kad ćeš da se udaš?"
I ako to ne urade do tridesete, društvo ih već gleda kao da su "zakačile poslednji voz".
Rađanje – dužnost, ne izbor
Srednjovekovna žena je morala da rađa što više dece – ne zbog ljubavi prema majčinstvu, već zato što su deca bila radna snaga i naslednici. Mnoge su umirale pri porođaju, a takva smrt smatrala se "časnom".
Danas, žena u Srbiji koja odluči da nema decu često postaje meta osuda, kao da je izdala svoju "ulogu".
Pravo na glas – nekad ga nije bilo, danas se i dalje preglasava
U srednjem veku žene nisu mogle da učestvuju u donošenju odluka, čak ni u sopstvenom životu.
Danas, u Srbiji, žene čine više od 50% visokoobrazovanih, ali su retko na mestima moći. Samo svaka četvrta direktorka u većim kompanijama je žena, a u politici često služe kao "ukras" liste, ne kao njen glas.
Nasilje koje se prećutkuje
U srednjem veku fizičko kažnjavanje žene bilo je društveno prihvaćeno – muž je imao "pravo" da je bije ako "nije poslušna".
Pet stotina godina kasnije, Srbija i dalje svake godine izgubi više od 20 žena ubijenih od strane partnera. I svaka od njih je, pre nego što je ubijena, negde prijavljivala nasilje – ali sistem nije reagovao.
Razlika između srednjeg veka i danas? Tada nije bilo zakona. Danas ih imamo samo se često kasno primene.
Ženska solidarnost – nekad potajno, danas javno
U srednjem veku žene su se tajno podržavale – delile su lekovite recepte, pomagale pri porođaju, pri gajenju dece, radu na njivi, čuvale jedna drugu...
Danas se solidarnost žena vidi na društvenim mrežama, na ulici, na radnim mestima, ali i dalje postoji onaj duboko usađen refleks da "žena ženi bude vuk".
To je možda i najveći ostatak prošlih vremena koji moramo da prevaziđemo.
Sloboda – stečena, ali ne i osvojena
Srednjovekovna žena nije smela da se šeta sama ulicom, da govori slobodno ili da bira svoj put.
Danas može – ali i dalje se boji da se vrati kući kasno, da prijavi uznemiravanje, da odbije šefa koji "samo flertuje".
Na papiru, živimo u 21. veku. U praksi, mnoge žene i dalje žive između dva sveta - onog koji obećava slobodu i onog koji ih tiho vraća u srednji vek.
Srednji vek možda je ostao iza nas, ali njegovi tragovi i dalje su svuda oko nas - u tišini žena koje trpe, u pogledima koji sude, u rečenicama koje zvuče isto kao pre pet vekova.
Razlika je samo u tome što danas znamo da zaslužujemo više. I ako ćutimo, ćutimo svojom voljom, ali ne zauvek.
BONUS VIDEO: