Pravoslavna crkva i njeni vernici 27. januara slave Svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhiepiskopa. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, a u našem narodu je poznat kao porodični i dečiji (školski) praznik.
Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je spevana poznata Himna svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji. Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.
U odluci Popečiteljskog prosvještenija, predstavnici državne i crkvene vlasti propisali su da se Sveti Sava proglašava za patrona svih naših škola i da se od tada 14/27. januara ima u svim školama najsvečanije proslavljati. Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut. Posle poluvekovne zabrane, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem Svetog Save kao školskog patrona.
Narodni običaji i simbolika
Svetog Savu revnosno praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, Sveti Sava se smatra vučjim pastirom. Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se nije smela stoka terati u šumu, iz straha od vukova, jer se verovalo da bi to za nju bilo pogubno.
U danima pred Savindan ništa se nije smelo raditi sa sečivom. Britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene, a žene nisu smele ništa bojiti u crveno da vuci ne bi klali stoku.
Još jedno verovanje kaže da na ovaj dan lenjost nije dozvoljena.
Veruje se i da dešavanja na Savindan ukazuju kakva je godina pred nama. Veruje se da ovaj svetitelj može da umiri more i oluje kao i da stvori vodu iz kamena.
Najpoznatije verovanje vezano za ovaj praznik jeste ono da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. Isto tako, postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.
Po običajima, domaćice Savindan treba da iskoriste za sve bitne kućne poslove, čak je poželjno da se obavi veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.
BONUS VIDEO
Tekst: Palanka danas/Lepa&srećna/B.S.