Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 2. januara slave Svetog Ignjatija Bogonosca, prvu slavu u godini i praznik svetitelja "koji je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga".
Predanje kaže kako je Gospodpodučavajući svoje učenike smernosti, uzeo jedno dete i rekao: "Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom". To dete bio je Ignjatije.
Kada je odrastao, Sveti Ignjatije bio je učenik Svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji. Prvi je uveo antifonski način pojanja u crkvi, pojanje za dve pevnice. U to vreme car Trajan je čuo za Svetog Ignjatija i pokušao da ga odvrati od vere savetima i pretnjama, čak mu je nudio i titulu senatora.
Kako je Sveti Ignjatije odbio sve ponude cara, okovan je i bačen u rimsku arenu lavovima, koji su ga rastrgli 106. godine. Ohridski prolog kaže da lavovi nisu dirnuli jedino srce svetitelja, ispunjeno ljubavlju za Gospoda Isusa Hrista.
U našem narodu na ovaj dan se ne rade teški poslovi, a žene ne šiju i ne rade druge ručne poslove, već mese kolače za decu. Tu je i običaj povlačenja dece za uho, kako bi "što više porasli". Takođe, živina se hrani na poseban način - u krug, načinjen od položenog konopca, kako bi živina bolje napredovala.
BONUS VIDEO
Tekst: Lepa&srećna/B.S.