Isidora je rođena 16. februara 1877. godine u selu Mošorin kod Titela. Rano je ostala bez majke Ljubice, tako da se otac Danilo sam brinuo o njoj i njenoj braći Predragu i Dimitriju.
Matematiku i prirodne nauke diplomirala je 1892. godine na Pedagoškoj školi u Budimpešti.
Bez oca i brata Dimitrija ostala je 1900. godine. Često je dolazila na zemunsko pravoslavno groblje na kojem su oni sahranjeni i dugo vremena je provodila tamo.
Grobar Nikola je tako počeo da joj priča životne priče sahranjenih ljudi, a Isidora je te razgovore počela da prepisuje i kasnije ih pretočila u svoj najveći roman pod nazivom "Kronika palanačkog groblja".
Ovaj roman je zbirka sedam novela od kojih je najpoznatija Gospa Nola. Lik Gospa Nole je jak ženski lik, koji je posle junakinja Bore Stankovića, bio redak u srpskoj književnosti.
Isidora nije oklevala da svoje ženske likove upotpuni hrabrošću, ponosom i odlučnošću, a njeno prvo delo bilo je zbirka pripovetki "Saputnici" iz 1913. godine.
Isidora Sekulić je bila svetska putnica - posetila je Englesku, Francusku, Švedsku, Nemačku, Italiju i Norvešku. U Norveškoj je našla mir i uživala u šumama i fjordovima, a upravo će putopis "Pisma iz Norveške" napisati 1914. godine.
Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu, a sahranjena je na Topčiderskom groblju, u miru, po njenoj želji - bez prevelike pompe.
Tekst: Lepa&Srećna