Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, a uveče ga domaćin unosi u dom. Običaj je da se tada unesu i slama i pečenica koja će se poslužiti na Božić.
Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli, a Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Zato se i badnjak loži, a za one koji žive u gradovima, bez peći i ložišta, ovaj običaj nije izvodljiv.
Zato se uvrežilo pravilo da se bar deo badnjaka odnese u portu crkve i tamo doda zajedničkoj vatri koja se nalaže na Badnje veče. Za ostatak badnjaka važe različita pravila, kao i za proslave sve do malog Božića.
Tako će, na primer, mnogi sačuvati deo pepela od izgorelog drveta, a njemu se čak pripisuju i čudotvorna, isceljujuća svojstva. Zato je važno da se vatra naloži u očišćenoj peći, kako bi se iz ložišta mogao izvući čist pepeo ritualno "žrtvovanog" drveta.
Za one u gradu ponekad se savetuje da svoj badnjak odnesu do najbliže šume ili parka i privežu ga nekim prirodnim koncem za drvo. Tako ga vraćaju u prirodu da polako istrune sa ostalim lišćem opalim pred zimu.
Etnolozi podsećaju da se običaji menjaju i razvijaju u skladu s tim kako ih porodice doživljavaju. Zato oni koji žele da sačuvaju deo badnjaka to mogu da učine ako smatraju da im je baš to pomoglo u prošlosti.
Najvažnije je da se božićni dani provedu u miru i prijateljstvu, da se zavađeni pomire, a porodice okupe. Tih dana u kući ne treba da se čuje svađa, već svi poslovi treba da budu vezani za praznike i da se obavljaju u miru i tišini.
BONUS VIDEO:
Tekst: Lepa&Srećna