Srpska pravoslavna crkva i vernici 5. novembra obeležavaju Mitrovske zadušnice. Običaj je da se na groblje nosi hrana, peku se kolači od belog brašna, u nekim mestima sprema se i žito. Na groblje se nosi i rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje Valjda se poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Smatra se velikim grehom ako se nekom uskrati posluženja, čak i ako nije u pitanju osoba koja je poznata porodici.
Na groblje se nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.
Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine, a ako se ne upali mrtvi će godinu dana biti u mraku.
Inače, u crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana).
Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće - simbol male žrtve bogu. Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.
Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju - poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.
Izvor: Lepa&Srećna