Pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra proslavljaju praznik posvećen Svetom apostolu Luki, poznatiji i kao Lučindan.
Lučindan je česta slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Apostol i pisac jednog od četiri jevanđelja, Sveti Luka je rođen u Antiohiji u 1. veku. Smatra se jednim od prvih Hristovih učenika koji je širio hrišćansko učenje, i to nakon smrti apostola Pavla.
Takođe se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, jer je lično naslikao tri ikone Bogorodice, a veruje se i da je tvorac ikona apostola Petra i Pavla.
U 84. godini obešen je u Tebi u Grčkoj, na drvetu masline zbog njegovog propovedanja.
Njegove mošti su sačuvane Carigradu i veruje se da su čudotvorne. Svako ko se iskreno pokloni moštima Svetog Luke doživeće da mu se ispuni želja.
Na dan Svetog Luke poštuje se običaj opasivanja torova koncem, kako vukovi ne bi davili stoku, jer se zbog izreke “Ide Luka, evo vuka” veruje da je došlo vreme prave zime i da će vukovi uskoro početi da izlaze iz šume. Takođe, veruje se i da je na pragu sneg, pa je tako nastala izreka “Sveti Luka, sneg do kuka”.
Iako je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom, na ovaj dan ne bi trebalo raditi nikakve teže poslove. I trebalo bi izbegavati nervozu i prekost, jer je Sveti Luka bio blag, miran i pomagao je svakome kome je pomoć bila potrebna.
Postoji i verovanje da se na ovaj dan može pojaviti duga na nebu - ako se to dogodi, znači da Sveti Luka moli Boga za nas.