Privatne laboratorije od ponedeljka, 4. avgusta 2020. godine mogu da rade serološke testove na virus SARS-KOV-2, ali je u pojedinim klinikama ova analiza i do četiri puta skuplja nego u državnim laboratorijama.
Kako "Novosti" saznaju u Ministarstvu zdravlja, dozvolu za serološka ispitivanja na kovid dobilo je 27 privatnih laboratorija u Srbiji.
Kada je državnim laboratorijama, zapravo u svim kovid-ambulantama i zavodima za javno zdravlje, od 1. jula omogućena ova vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara.
Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji analizu na antitela SARS-KOV-2 naplaćuje 3.000 dinara, i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije.
Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pa je "razrezao" ko je koliko hteo, a razlika je tek u nekoliko stotina dinara.
Kako smo se u ponedeljak uverili na terenu u jednoj od najvećih beogradskih privatnih medicinskih ustanova, serološki test košta 3.900 dinara.
To što je cena više nego trostruko veća nego u državnim laboratorijama objašnjavaju time da rade "antigensko testiranje".
U drugoj, takođe velikoj beogradskoj privatnoj klinici, serološki test još je skuplji - 4.500 dinara.
Oni rade test na oba antigena i na Igg, koja pokazuju da li je osoba bila u kontaktu sa virusom i ima imunitet, i Igm antitela, čije prisustvo u krvi ukazuje na aktivnu infekciju.
Za razliku od PCR testova koji se jedino smatraju validnim u detekciji virusa SARS-KOV-2 i indikovani su kod osoba sa kliničkom slikom bolesti, serološko testiranje je više u domenu - radoznalosti.
Naravno, osim kada se radi za potrebe studija tokom kojih se prikupljaju saznanja o još nedovoljno poznatom virusu korona.
Jer, ako se serološkim testom traže Igm antitela kao dokaz akutne infekcije, čak i kada se nađu, mora naknadno da se radi i PCR test.
A, ako se traže Igg tela, kao dokaz da je kovid 19 preležan i da je ta osoba stekla imunitet na ovu zarazu, opet se ne dobija "jasna" slika - naučnici još nisu objasnili ni zašto neki pacijenti posle preležanog kovida nemaju antitela, niti koliko su i do kada zaštićeni oni koji ih imaju u krvi.
Za PCR tesiranje apliciralo je mnogo manje laboratorija nego za serološke testove, tek sedam ili osam, a one koje dobiju dozvolu, testove bi mogle da počnu da rade od 15. avgusta.
- Još se proverava da li privatne laboratorije koje su se prijavile za PCR ispunjavaju kriterijume koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija - kažu u Ministarstvu zdravlja.
Na prvih 1.000 testiranih u Srbiji u okviru pilot-projekta pred nacionalnu studiju, pokazalo se da imunitet ima 6,4 odsto populacije, što odgovara broju od oko 448.000 ljudi.
"Skor" nije mnogo bolji čak ni u Švedskoj koja je od početka primenjivala strategiju sticanja imuniteta krda, a još je daleko od prokuženosti od 60 odsto populacije, što bi bila donja i najtanja kolektivna brana od virusa.
Da nije mnogo pametno da se oslanjamo na kolektivni imunitet, upozorili su i članovi Kriznog štaba, profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog, i dr Srđan Janković, imunolog.
- Kolektivni imunitet je poželjan, ali u ovoj situaciji očigledno nije rešenje - kaže prof. Pelemiš. - Oslanjanje na njega je rizično, jer nije moguće oceniti kako će se virus manifestovati kod svakog pojedinca, kao što se ne može ni utvrditi koliko dugo se zadržava u organizmu nakon ozdravljenja.
Iako kaže da je logično bilo očekivati da će se graditi kolektivni imunitet, dr Srđan Janković navodi da ne znamo u kojoj meri se na to možemo osloniti.
- A čim to ne možemo da kažemo, to znači da se na to ne možemo osloniti - izričit je dr Janković.
Tekst: B. Radivojević
Izvor: Novosti