Bizarna krađa rimskog nadgrobnog spomenika teškog pola tone, pronađenog kraj deponije u Vinči, ponovo otvara teme o odnosu prema kulturnoj baštini Srbije.
Nije pitanje ko i kako čuva ono što je već otkriveno, već pre svega kako se štite lokaliteti koji su poznati i državnim institucijama i kradljivcima, ali samo ovi drugi kopaju na njima.
U Narodnom muzeju u Beogradu kažu da je rimski spomenik pronađen u petak 10. jula 2020. godine prilikom zemljanih radova uz put koji vodi ka deponiji Vinča.
Bagerista je pomerao gomilu betonskog šuta i primetio ploču koja je izgledala drugačije. Kada ju je pogledao izbliza video je da je reč o spomeniku.
- Savesni radnik je iste večeri o pronalasku kamenog spomenika obavestio Narodni muzej u Beogradu, a naš stručnjak je već narednog jutra, u subotu, bio na licu mesta.
Konstatovano je da je u pitanju rimski mermerni spomenik iz 2. veka, na kome se sa jedne strane nalaze dva stopala u sandalama koja su bila deo skulpture natprirodne veličine, dok se na drugoj strani nalazi natpis na latinskom u 15 redova.
Na tom natpisu ispisan je čitav životopis jednog visokog rimskog zvaničnika, koji je službovao u tri legije, vojevao protiv Parćana, dobijao odlikovanja... - navodi se u informaciji iz Muzeja.
Zbog veličine i težine spomenika, za njegov transport je bilo neophodno da Narodni muzej angažuje transportno vozilo i više radnika, za šta je morala da se ispoštuje određena administrativna procedura.
- Sa upravom deponije je postignut dogovor da se spomenik u skladu sa mogućnostima zaštiti, kako bi već u ponedeljak ujutru bezbedno mogao biti transportovan u Narodni muzej u Beogradu.
Međutim, prema informacijama kojima raspolažemo, spomenik je "nestao" između subote u 17 časova i nedelje u osam časova.
Njegov "nestanak" se kvalifikuje kao teška krađa, te je protiv nepoznatog počinioca podneta krivična prijava. Istražni postupak policije je u toku - kažu u Muzeju.
Ukradena stela iz 2. veka ima odlično očuvan natpis na latinskom koji govori o uglednom Rimljaninu koji je pod njom počivao, što je čini izuzetno vrednom.
Međutim, ona je i putokaz koji nedvosmisleno govori da je taj bogati i ugledni rimski građanin živeo u blizini, u vili od koje je sigurno ostalo nešto vredno istraživanja.
Obično su takvi ljudi, kao i danas, živeli u komšiluku sličnog socijalnog i materijalnog statusa, pa se može očekivati da se ispod deponije i oko nje nalazi još luksuznih rimskih vila.
Stručnjaci smatraju da su dragoceni rimski spomenik najverovatnije ukrali krijumčari antičkih predmeta koji decenijama operišu oko Vinče.
Ipak, ne isključuju ni mogućnost da je neki "domaćin" procenio da je lepo otesana kamena gromada zgodna da se uzida u temelj ili nađe neku sličnu svrhu. To nije retkost, čak ni u slučaju srpskih nadgrobnih spomenika iz 18. i 19. veka
- Pronalazili smo spomenike ugrađene u temelje ili u stepenice, postavljane kao ukras u bašti. Pitali smo te ljude šta bi oni radili da neko uzida spomenik njihovog dede, a oni su nas gledali "belo". Naš civilizacijski i ljudski nivo se srozao na niske grane - navodi sagovornik "Novosti", stručnjak za borbu protiv trgovine opljačkanim kulturnim blagom.
U stvari, to je već odavno poznato, kažu poznavaoci beogradskih arheoloških lokaliteta.
- Još sredinom 20. veka naši stari arheolozi su zabeležili da na prostoru koji je danas pod deponijom, ali i izvan njega, postoje velike rimske vile rustike.
Međutim, gradskim ocima od pre nekoliko decenija, u skladu sa tadašnjom ideologijom, ostaci rimske imperije nisu bili važni, iako su kulturna baština Srbije.
Tako su imperijalne vile završile pod bunjištem. Za te objekte znaju i pljačkaši kulturnog blaga koji decenijama prekopavaju ovaj prostor - objašnjava stručnjak za borbu protiv jedne od najunosnijih vrsta organizovanog kriminala, trgovine ukradenim kulturnim blagom.
Kopači oko deponije u Vinči su samo "prva ruka" u dugom kriminalnom lancu koji vodi do bleštavih aukcijskih kuća u svetskim metropolama, gde bogataši kupuju robu sa đubrišta po basnoslovnim cenama.
- Verovatno je neki od lokalnih kopača video stelu i procenio da će moći da je proda "drugoj ruci", koja ovakve predmete prebacuje u inostranstvo, gde im se pere biografija kroz manje aukcije, da bi se tako legalizovani pojavili u ponudi velikih aukcijskih kuća.
Tada im u papirima piše, na primer, da ih je prodavac nasledio od babe i dede.
Stele nisu često u ponudi i cena im varira u zavisnosti od potražnje.
Znamo za slučaj kada je "prva ruka" prodala spomenik za samo 100 evra, ali su prodavani i za sume od 5.000 do 15.000 evra.
Lopovi koji su ukrali stelu iz Vinče ovoga puta su se prevarili, jer je spomenik već bio fotografisan na mestu nalaza, zabeležene su njegove satelitske koordinate i vreme pronalaska, a svi ovi podaci prosleđeni su aukcijskim kućama koje se bave trgovinom antikvitetima.
Zato je spomenik postao "vruća roba" koju niko iz viših kriminalnih krugova neće želeti da otkupi jer je trajno obeležena.
- Pošto su aukcionari obavešteni, nijedan od njih ni sada ni u budućnosti neće kupiti i staviti u prodaju ovu stelu, jer bi automatski morao da je vrati Srbiji i da uz to objasni kako se predmet našao kod njega - kaže stručnjak za borbu protiv trgovine ukradenim kulturnim blagom.
APEL IZ NARODNOG MUZEJA
Pošto postoji mogućnost da je epigrafski spomenik mogao biti otuđen iz neznanja, Narodni muzej poručuje:
- Pozivamo ličnosti koje su to učinile da spomenik predaju Narodnom muzeju u Beogradu ili obaveste o tome gde se nalaze, u kom slučaju neće snositi posledice koje sleduju za krivično delo teške krađe.
Molimo sve građane koji primete ovaj spomenik da o tome obaveste Narodni muzej u Beogradu ili policiju.
Lica koja se rukovode ličnom zaradom od prodaje ovog i mnogih drugih arheoloških nalaza, kao i svi posrednici u tim poslovima, svesno se bave kriminalnim radnjama bez imalo obzira prema javnom i opštem interesu.
Tekst: Boris Subašić
Izvor: Novosti