Prvog dana Strasne sedmice hrišćani koji poštuju Julijanski kalendar praznuju Veliki ponedeljak, praznik koji čuva spomen na dan dolaska Sina Božijeg Isusa Hrista u Jerusalimski hram, gde je došao praćen narodom.
Tu je zatekao trgovce koji su svojom galamom i trkom za novcem ometali vernike, te ih je, zbog toga, Isus isterao. Istog dana Hrist je rečima isušio drvo smokve bez ploda, koje simboliše judejsku sinagogu gde nije bilo ploda, niti zakona, već samo njegove senke, ali je i simbol ljudske duše koje ne zna za duhovni plod, molitvu i pokajanje.
Jutrom vraćajući se iz Vitanije u Jerusalim, Hristos je ogladneo, prišao je smokvi koja je bila pokrivena lišćem ali nije imala roda, Hristos je rekao: „Da nikada od tebe ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva“. Ovoj smokvi je slična svaka duša koja nema duhovnih plodova, navode pravoslavni izvori.
Isti dan se obeležava sećanje na Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova kojeg su iz zavisti braća sklonila, tvrdeći pred roditeljima da su ga zveri rastrgle, a on se kasnije spasao i postao vladar Egipta.
Veliki ponedeljak je dan oprosta i prema običajima, ovog dana treba se pokajati, oprostiti, a decu učiti da poštuju i vole braću i sestre.
Smatra se danom bratske i sestrinske ljubavi.
Kroz bogosluženje Svetog i Velikog ponedeljka Srpska pravoslavna crkva se seća Svetog pravednog celomudrenog Josifa, koga još naziva i praobrazom Hristovim budući da je od svoje braće prodan za trideset srebrnika i utamničen, da bi se na kraju iz tog stradanja uz Božiju pomoć javio kao pobednik.
Kroz ceo kanon Velikog ponedeljka slavi se i veliča pravedni Josif.