Nakon izuzetno tople jeseni i godine koja je proglašena za najtopliju u Beogradu i Srbiji svih vremena, odnosno od kada se sistematski prati vreme u našoj zemlji, i u novoj 2020. i dalje nema prave zime, a ni snega kojeg, makar u prestonici i susednom Novom Sadu teško da će biti do sredine februara.
Poslednjih dana Beograđani su suočeni sa maglom i smogom, a zbog izuzetno zagađenog vazduha na snazi je u nekoliko navrata bio i ljubičasti alarm. Dobra vest je da će tokom narednih desetak dana duvati jak vetar, te će to sigurno uticati i na poboljšanje kvaliteta vazduha.
Meteorolog u RHMZ Nedeljko Todorović kaže za Tanjug da se od petka može očekivati bolja situacija što se vremenskih prilika tičekada će početi da duva jugoistočni vetar, koji će se naročito pojačati u košavskom području te će on smanjiti i nivo zagađenja u vazduhu.
- U subotu će takođe biti manje magle osim u kotlinama, ali će biti oblačno vreme i moglo bi da bude i kratkotrajnih snežnih padavina, kao i vetra - kaže Todorović.
On kaže da zagađenja ima tokom cele godine, ali je preko zime intenzivnije, naročito zbog individualnih ložišta.
- Vremenske prilike presudne su za zadržavanje čestica naročito u uslovima kada nema vetra, kao sada i kada je visok vazdušni pritisak. To je uobičajena situacija i u takvim prilikama magla se zadržava, kao i nivo zagađućićih ceštica naročito u urbanim sredinama - objašnjava meteorolog.
Na osnovu jednomesečne prognoze koju je objavio RepubličkI hidrometeorološki zavod (RHMZ), vidi se da u Beogradu maksimalna dnevna temperatura od 20. januara praktično neće biti niža od četiri stepena. Minimalna temperatura, pak, u narednih mesec dana neće ići ispod minus tri, tako da možemo reći da prave zime još nema na vidiku.
FOTO: RHMZ / SCREENSHOT
Prognoza RHMZ-a za narednih mesec dana naznačava samo tri dana kada su u srpskoj prestonici moguće snežne padavine
Na nivou cele zemlje, iz RHMZ-a saopštavaju da će srednja temperatura vazduha tokom narednog meseca biti iznad proseka.
"U Srbiji se tokom februara očekuje srednja temperatura vazduha za oko jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka, u intervalu od dva do četiri stepena u nižim predelima, a u brdsko-planinskim oblastima od -2 do 0 stepeni", navodi se u saopštenju RHMZ-a.
Da zime još nema, potvrđuje i činjenica da ni snega nema ni u najavi. Naime, u prognozi za Beograd naznačena su samo tri dana tokom kojih može da bude nekih snežnih padavina, preciznije 19, 23. i 31. januar. Međutim, za period od 1. do 31. januara, bilo ih je i mnogo više, pa opet snega nismo videli.
Ipak, u drugom delu meseca padavine možemo očekivati. Prognoze najavljuju da će u tom periodu biti dosta kiše.
Dok Beograđani i Vojvođani, naročito oni najmlađi, željno iščekuju sneg, na planinama će biti drugačija situacija. Tako na Zlatiboru u narednih mesec dana možemo očekivati skoro 15 dana tokom kojih će biti snežnih padavina, a slične su i prognoze za Kopaonik. To će sigurno obradovati sve skijaše, ali i ljubitelje igara ili šetnje po snegu.
Prvi sneg u prestonici se najduže čekao 1951. godine kada se Beograd prvi put zabeleo 19. januara. Navikli smo da je snega sve manje poslednjih godina, ali ako se prognoze obistine i prvi mesec u godini prođe bez snega, prvi put će se desiti da imamo novembar, decembar i januar bez ijednog dana snega. Nešto slično viđeno je jedino zime 1950/1951. Tada smo od novembra do marta imali samo jedan dan sa snegom koji se zadržao na površini.
Tekst: K. S.
Izvor: Blic