Ostvarila si veliki uspeh i učinila celu Srbiju toliko ponosnom, a i ponovo si skrenula nacionalnu pažnju na tekvondo. Kako se ti osećaš sada kada su se utisci slegli?
Žal za zlatom ostaje, no iako smo moj trener Petra i ja nakon finala bile tužne jer znamo da u finalnoj borbi nisam bila na svom nivou, nakon par dana kada su se slegli utisci shvatila sam da smo uradile nešto veliko i da najbolje za nas i od nas tek dolazi. Radujemo se budućnosti i svemu što ona nosi.
Šta smatraš najvećim izazovima u životu, gledano u sportskom smislu, ali i šire? Kako se ti, kao proslavljena ali i veoma mlada žena, sa njima boriš – kako prevazilaziš izazove?
Izazovi su deo puta kojim se svakodnevno krećem, no uz pomoć mojih ljudi i njihove bezgranične podrške sve ide lakše. U svom klubu ,,Azija’’ sam od svoje 4. godine i ljudi iz tog kluba su ujedno i oni sa kojima svakodnevno provodim najviše vremena, i uz koje proživljavam uspone, padove, teške sportske ali i životne trenutke. Uvek smo tu jedni za druge i sve je lakše kada znaš da ti neko uvek čuva leđa, pobeđivala ili gubila. Moja velika životna podrška je i moj stric kao i ostatak moje porodice.
Podrška je uvek veoma važna u svakoj oblasti života. Pre par meseci smo čuli da je Galenika prepoznala tvoj trud i da ste potpisali sponzorski ugovor kojim podršava tvoje sportske napore i dalje korake. Ta podrška je i svojevrsno priznanje kojim Galenika pokazuje da veruje u tebe i tvoj vredan rad. Koliko ova podrška kompanije tebi znači?
Podrška divnih ljudi iz Galenike mi mnogo znači. Lepo je znati da neko prepoznaje vaš rad i trud. Tekvondo je ,,mali’’ sport i šira javnost nas prepoznaje samo kada se ostvari rezultat na Olimpijskim Igrama. Galenika je prepoznala rad mene i mojih trenera i pre nego što smo ostvarili ovaj rezultat i zbog toga smo im jako zahvalni. Veliko je zadovoljstvo i čast sarađivati sa takvom kompanijom i radujem se budućim, nadam se jednako uspešnim saradnjama.
Šta je za tebe, kao vrhunsku sportistkinju motivacija i da li se ona menjala tokom prethodnih godina i kako?
Moj motiv je - svakog dana biti bolja nego što sam bila dan pre. Kao što sam već rekla tekvondo je moj život i još ima mnogo toga što želim ostvariti kako bi moje ime ostalo trajno upisano u istoriji ovog sporta. Motivacija sama po sebi ne radi uvek, ima puno dana kada mi je prosto teško ustati iz kreveta, ali onda na scenu stupaju disciplina i podrška trenera i prijatelja, uz koju se sve prevazilazi.
Kakvi su planovi za dalje? Šta je sledeće što planiraš, da znamo da navijamo za tebe?
Uskoro se vraćam u dvoranu i u svoju uobičajenu rutinu. Slede novi bodovni turniri a najveći ove sezone će biti Final Grand Prix sa 16 najboljih takmičarki sveta, krajem godine. Plan trenera u bližoj budućnosti je da se sve trenutno odrađuje opušteno, uživajući i bez prevelikog pritiska. A što se tiče one malo dalje budućnosti - pikiramo Los Anđeles - i ako Bog da, ovog puta onu najsjajniju medalju.