Biti žena u umetnosti je putovanje puno izazova, ali i neograničenih mogućnosti za stvaranje i izražavanje. Kroz svoje umetničko stvaralaštvo, one često istražuju teme koje odražavaju njihov unutrašnji svet. Biti žena u umetnosti je privilegija i odgovornost, ali i prilika da se kroz umetnost osnažimo i inspirišemo druge.
Jedna od tih žena je i umetnica Tamara Kusovac koja u podkastu „Biti žena” za sebe kaže: “Platno, štafelaj, muzika i ja. To sam ja, to je neki mir, uživanje i lek za dušu“.
Ona je podelila svoje izazovno, ali i inspirativno iskustvo, stavove o ženskoj snazi i hrabrosti da se suoči sa izazovima koje sama postavlja. Nikada se ne boji izazova i uvek ih prihvata kao priliku za rast.
- Kao mala najviše sam se radovala bojankama, a još kad bih dobila komplet drvenih bojica, to bi bio pun pogodak. Osim toga, moj tata je želeo da upiše Likovnu akademiju, ali deda Crnogorac to nije dozvolio govoreći: „Čuš, kičica! Ne, no prava“!
Još kao mala volela sam da se šćućurim pored njega dok slika, i tada sam zavolela miris boja. Kada sam završila osnovnu školu, nije se postavljalo pitanje šta ću upisati dalje, znalo se, dizajnerska škola.
O svojim počecima kaže da je prvo dizajnirala i oslikavala nakit, onda svilu, staklo, keramiku, porcelan, lampe, kravate, drveni nameštaj…
- Potom sam htela veću površinu i tada sam krenula sa oslikavanjem komadnog nameštaja. Dugo sam se na tome zadržala. Posle toga je došlo platno.
Za sebe Tamara kaže da često izazove i kada ih nema - sama napravi, i ne plaši ih se.
- Šetajući se Knez Mihajlovom pre dvadesetak godina videla sam otvaranje izložbe i otišla sam tamo. Bilo je dosta umetnika koji su izlagali. Videla sam da nikoga nema sa oslikanim staklom, odmah sam potražila organizatora, predstavila mu svoje radove i vrlo brzo sam bila u timu tih umetnika.
Jedan od najzanimljivijih projekata u njenoj karijeri bila je intervencija u renoviranju domova socijalno ugroženih porodica.
- Pozvali su me u jedan serijal gde su se renovirali životni prostori socijalno ugroženim porodicama. I to je sve trebalo da bude gotovo za 5, 6 dana. Sećam se prve porodice sa Banjice, gde sam ugledala šporet „Smederevac“. Uzela sam poklopac šporeta i odnela u atelje. Naslikala sam jednu buckastu sovu sa jarkim bojama, dekorisala sa štrasom i cirkonima i kad sam otišla ljudi sa seta su se oduševili i pitali: „Zašto sova?“ Odgovorila sam da kad se sova nastani u nekom domaćinstvu, ona postaje njegova čuvarkuća.
Skeniranjem (slikanjem) kamerom telefona ovog QR koda stižete do jedanaeste epizode podkasta Biti žena koja će biti dostupna od 19.00.
- Podkast „Biti žena“ realizuje WMG sa nemačkom fondacijom Konrad Adenauer.