"Neprihvatanje realnosti u kojoj se nalazim dovelo me je do toga da mi je prvo pukao čir, a nekoliko godina kasnije od gorčine koja se skupila u meni i žuč."
Ovim rečima je svojevremeno opisao svoje zdravstvene probleme Vlade Divac, legendarni košarkaš koji je ostvario značajne rezultate i kao menadžer u svom nekadašnjem klubu u Americi. U Srbiji je aktivna njegova organizacija "Fondacija Ana i Vlade Divac", ali u biznisu nije imao uspeha.
"Osećao sam se kao Kalimero, gde god se okrenem – nepravda. Kada je čovek slab, ljudi to osete i kao zveri krenu da kidišu na njega. Tako da sam imao situacije na svim nivoima izdaje", ispričao je košarkaški as u intervjuu za "Nedeljnik".
Njegov povratak u zemlju posle košarkaške karijere u Americi bio je ispunjen brojnim neprijatnim iskustvima, a posebno su ga povredile situacije u kojima su ga izigrali "obični" ljudi.
"U tom periodu me je jedan radnik zamolio da mu nabavim lek za dete. Zvao je da zahvali kako sam mu detetu pomogao, a onda me je par meseci kasnije pljuvao po žutoj štampi. Kada mu nisu dali pare koje su mu obećali, poslao mi je poruku da su ga izigrali i da se kaje što je to uradio. Ali tada sam već počeo da se osvešćujem i znao sam da se jedino kajao jer mu nisu dali pare", priča Vlade.
Tada mu je i pukao čir. "Pošto mi je, kao i svim sportistima, tolerancija na bol pomerena do krajnjih granica, danima sam krvario i trpeo bol. Lekari su se borili za moj život i dali mi nekoliko boca krvi", seća se sportista. "Dan posle, dok sam još bio u šok sobi, zvali su iz neke organizacije za davanje krvi da dok sam još u bolnici napravim reklamu. Ja sam inače jedan od najvećih davalaca krvi u Srbiji", kaže Divac.
"To mi je bilo strašno, ali ipak mi je bilo najgore kada mi je otac poginuo, što ja u tom trenutku nisam znao, kada sam došao u bolnicu a doktorka mi sa vrata, čim me ugledala, kaže: `Vaš otac je preminuo.` Nije bilo ni `sedite`."
Teški momenti su se nizali jedan za drugim. "Pred sahranu, zamolim ljude u pogrebnom da mi otvore kovčeg, da se pozdravim poslednji put sa mrtvim ocem, kada ugledam ženu (ona misli da je novinarka) sa foto-aparatom koja hoće da slika. Znate da se i neprijateljima dopusti da sahrane svoje, a meni u mojoj zemlji ni to nisu dali da dostojanstveno uradim, a da ne zarade na meni", prepričava Vlade.
Nedelju dana kasnije, na drumu ga je zaustavila policija. "Bio sam skrhan bolom, majka mi je još bila u bolnici, vraćao sam se iz Prijepolja i brže sam vozio", priznaje sportista. "Kada me je zaustavio policajac, dečko od tridesetak godina, ponudim da platim kaznu, a on me natera da ostavim kola i da peške hodam nekoliko kilometara, gde sam sačekao prijatelja da dođe po mene.
Prođe šest meseci i taj dečko dođe sa bolesnom majkom, da me moli da joj pomognem jer ima leukemiju. Čuli su da sam već pomogao ljudima. Ja vidim poznat mi je, ali ne mogu da se setim odakle, dok mi njegova majka nije rekla da je policajac. Ubrzo mi je pukla i žuč, od sve gorčine koja se bila nakupila u meni", kazao je Divac.
Ipak, i dalje se hrabri kako "sve ima vek trajanja" i citira svoju suprugu Snežanu.Ona mu kaže: "Da umreš, mnogo bi te lepo sahranili, a do tada izdrži!"
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
Tekst: Lepa&Srećna
BONUS VIDEO: