Odrastanje u patrijarhalnoj porodici je obeležilo detinjstvo Nade Obrić, a njen otac je bio veoma konzervativan i očekivao uvek najveće uspehe od svoje ljubimice.
"Roditelji su se trudili da nam pruže što više, ali mi nismo imali neke velike zahteve. Najlepše što su mogli da nam učine kad smo bili deca jeste da nas puste da idemo napolje da se igramo, a mi smo već umeli da se organizujemo sa drugarima.
U školi sam bila uvek najbolja, uvek sve petice", ispričala je pevačica u emisiji "Muzički specijal" na TV Happy. "Bavila sam se gimnastikom, osvajala medalje. Nije bilo govora o tome da ja budem pevačica. Znalo se da moram da studiram, a i ja sam to želela. I otac i majka su divno pevali, ali i oni samo za svoju dušu. Uvek nam je kuća bila puna gostiju, čak su je zvali Miloševa kafana, po imenu mog oca."
Prvog momka je Nada imala tek na kraju četvrtog razreda srednje škole, ali je i njega morala da krije. Kada je otac za to saznao, dobila je batine i bilo joj je zabranjeno da ga viđa.
"Uvek devojka nađe načina da se vidi s momkom, ali se granica znala", seća se Nada. "Za Miloševu ćerku nije smelo da se priča, bila je to mala sredina u kojoj se sve brzo sazna." Najveću nepravdu je doživela kad se pročulo da je neka daktilografkinja u opštini u kojoj je i Nada radila rodila vanbračno dete.
"Sećam se, otac dolazi kući i pita me - da li sam znam za tu ženu i da li znam čije je to dete", priča Nada. "Ne znam, odakle ću znati, odgovaram mu ja. A on onda pita znam li gde stoji šnjur od pegle. I kaže mi da ga donesem. I dobijem batine", seća se pevačica. "Otac je tada kazao - ako bi ti nekad isto učinila, ne bi bilo ni tebe ni mene više."
Strogost oca je bila izuzetna. Kad je Nada snimila prvu ploču i ponosno je donela kući iz Sarajeva, gde je studirala pravo, on je sa osmehom pogledao omot. "Lepo je to, možeš da se baviš muzikom usput, kazao mi je. Ali kad budeš donela diplomu, onda će u ovoj kući da bude veselje", priča Nada. "Morala sam da imam svoje zanimanje, svoju koru hleba. I tad sam se ja `spustila na zemlju`."
Trebalo je da prođe dosta vremena da ona prizna ocu da je počela da puši. "Krila sam se od njega godinama. Već sam bila diplomirala, vratila se u Zvornik i počela da radim u opštini. Onda smo se jednog dana našli i ja predložim da odemo u hotel na kafu. Tu sam priznala i rekla - bolje da od mene čuješ nego da ti drugi pričaju iza leđa", kaže Nada. "I danas najviše mrzim kad me neko laže, sve drugo mogu da oprostim", kaže pevačica.
Tekst: Lepa&Srećna