Smilja Tišma (92) gostovala je danas u Jutarnjem programu TV Prva i u potresnom svedočenju govorila o tome kako je preživela Jasenovac, a kako je pod ustaškim terorom stradala njena porodica.
"Mnogo je bilo gore nego što je to prikazano u filmu Dara iz Jasenovica", rekla je Smilja. "Dvaput smo oterani od kuće, prvi put u junu 1941. godine a pre toga, 17. maja otac nam je likvidiran. Kad su 3. juna proterali ceo narod pravoslavni iz Zapadne Slavonije, majka i mi, deca našli smo se na putu koji smo pešice prešli - punih 12 kilometara, ka Bjelovaru. Izgleda da logori nisu mogli da prime tolike ljude, pa su neke od nas vratili", svedoči ona.
Međutim, majka i deca su se vratitili u opljačkanu, opustelu kuću u kojoj nije bilo ni stoke, ni letine, pa čak ni ugrađenih prozora u zidovima. Preživeli su od milostinje komšija, a zatim ponovo poterani u junu 1942. godine.
"Odvezli su nas vozom, na put dug 90km, ka Jasenovcu", priča Smilja. "Putovali smo stočnim vagonima, bez prozora. U mraku smo proveli punih 8 dana, bez vode, tako da su nam majke davale urin da pijemo. Deca su plakala, hrane je bilo malo - kako je koja majka uspela da šta ponese, a na kraju nismo ni bili u stanju da izađemo iz voza.
U Staru Gradišku smo stigli bledi, žuti, ali je najstrašnije tek usledilo - odvajanje dece od majki. Sećam se plača dece, života koji se gubio udarcem kundaka u glavu, metkom u glavu, a i trenutka kad se jedna majka borila za dete koje joj je oteto od ruku i bačeno na zemlju.
Krv je šiknula, a stajala sam toliko blizu, da je prskala i po meni", završila je potresno svedočenje Smilja Tišma.
Izvor: Lepa&Srećna