- Bajka o Plavobradom govori o bogatom plemiću koji ubija svoje supruge i krije njihova tela u tajnoj odaji.
- Francuz Henri Dezire Landru početkom 20. veka optužen je i osuđen za ubistva 10 žena i jednog mladića, zbog čega je dobio nadimak "Plavobradi iz Gambea".
- Iako tela većine žrtava nikada nisu pronađena, sud ga je osudio na osnovu brojnih posrednih dokaza, svedočenja i dokumentacije, a pogubljen je giljotinom 1922. godine.
"Plavobradi" možda nije najpoznatija bajka na svetu, ali je svakako jedna od najmračnijih. Napisao ju je 1697. godine francuski pisac Šarl Pero, a govori o okrutnom i lukavom plemiću povezanom sa nestankom više žena.
Dva veka kasnije, Francusku je potreslo suđenje čoveku optuženom za ubistva velikog broja žena, zbog čega su ga mediji prozvali "Plavobradi iz Gambea".
Pogubljenje "Plavobradog iz Gambea"
Neposredno pre svitanja, 25. februara 1922. godine, giljotinom je pogubljen Henri Dezire Landru. Njegovo pogubljenje ostalo je upamćeno kao prvo odsecanje glave giljotinom koje je fotografisano, čime je završena priča o jednom od najzloglasnijih francuskih serijskih ubica.
Godine 1697. Pero je objavio zbirku poznatu kao "Priče majke Guske", u kojoj su se našle bajke poput Uspavane lepotice, Crvenkape, Mačka u čizmama, ali i znatno mračnija priča o Plavobradom.
Plemić čije su žene nestajale
Plavobradi je bogat i moćan plemić prepoznatljiv po neobično plavoj bradi. Ženio se čak šest puta, ali su sve njegove supruge misteriozno nestale. Potom osvaja srce najmlađe ćerke jedne susetke i odvodi je u svoj raskošni zamak na selu. Pre odlaska na put, Plavobradi supruzi predaje ključeve zamka i dopušta joj da otvori sva vrata osim jednih - onih koja vode u tajnu podzemnu prostoriju. Dok je muž odsutan, mlada žena sa sestrom Anom i prijateljima razgleda dvorac. Ipak, radoznalost je tera da otključa zabranjena vrata.
Jezivo otkriće
U podzemnoj odaji zatiče prizor užasa - zidovi su poprskani krvlju, a na podu leže tela šest ubijenih supruga. U panici zatvara vrata, ali na ključu ostaje krv. Po povratku kući, Plavobradi odmah primećuje krvavi ključ i shvata da ga je žena nije poslušala. Odlučuje da je ubije, ali njeni rođaci pristižu na vreme i ubijaju ga. Nakon njegove smrti, supruga nasleđuje njegovo bogatstvo, dostojno sahranjuje ubijene žene i pokušava da nastavi život.
Stvarni "Plavobradi" i suđenje koje je šokiralo Francusku
Više od dva veka kasnije, 1919. godine, u Parizu je uhapšen Henri Dezire Landru pod sumnjom da je ubio najmanje deset žena i jednog mladića. Već osuđivani prevarant tokom Prvog svetskog rata koristio je različite lažne identitete kako bi preko oglasa upoznavao usamljene žene, koje su zatim misteriozno nestajale. Problem za istražitelje bio je što tela nisu pronađena.
Suđenje je počelo 21. novembra 1921. godine i izazvalo ogromnu pažnju javnosti. Istražitelji su utvrdili da je najmanje sedam žena poslednji put viđeno u njegovoj vili u mestu Gambe, pa su ga novine prozvale "Plavobradi iz Gambea", aludirajući na Peroovu bajku i njegovu prepoznatljivu bradu.
Kuća smrti
Landruova vila nalazila se u zabačenom kraju, baš poput zamka iz bajke. Između 1915. i 1919. godine upravo su tu nestajale njegove žrtve. Tokom suđenja kuća je postala turistička atrakcija, a i danas postoji kao privatna rezidencija. Istražitelji su kasnije pretražili i kuću u mestu Vernuje, gde se veruje da su ubijeni njegova prva poznata žrtva, Žen Kuše i njen sin Andre. Policija je smatrala da ih je Landru ubio kako bi prikrio veliku investicionu prevaru u koju je žena bila upućena.
Peć koja je otkrila istinu
Jedna od najvećih misterija bila je šta je radio sa telima žrtava. Odgovor je pronađen u peći iz njegove vile. Tužilaštvo je tvrdilo da je upravo u njoj spaljivao posmrtne ostatke ubijenih žena, a peć je tokom suđenja predstavljena kao ključni dokaz. Posebno važnu ulogu imalo je svedočenje njegove verenice Fernande Segre, jedine žene koja je preživela. Pred sudom je izjavila da je Landru dva puta pokušao da je otruje, a porota je njen iskaz ocenila kao verodostojan.
Presudni dokaz bili su brojni dokumenti pronađeni kod Landrua. Među njima su bili računi za prodaju predmeta koji su pripadali njegovim žrtvama, kao i beleške sa imenima nestalih žena, uključujući Selestin Bison. Istražitelji su zaključili da je motiv ubistava bio isključivo novac.
Smrtna presuda
Porota je 30. novembra 1921. proglasila Henrija Landrua krivim za svih 11 ubistava. Osuđen je na smrt, a kazna je izvršena 25. februara 1922. godine giljotinom u Versaju. Njegovo telo je najpre sahranjeno na najvećem groblju u Versaju, ali su njegovi posmrtni ostaci kasnije premešteni u neobeležen grob.
BONUS VIDEO