Kada se pomene sevdalinka, malo koja pesma izaziva toliko emocija kao "Emina" u izvođenju Himze Polovine. Generacije su je pevale, a mnogi veruju da je upravo njegova interpretacija najlepša verzija ove bezvremenske pesme. Ipak, iza stihova krije se priča koju ne znaju svi.
"Emina" nije nastala kao pesma, već kao poema koju je početkom 20. veka napisao pesnik AleksaŠantić. Inspiracija mu je bila stvarna osoba, mlada Mostarka Emina Sefić, čuvena po svojoj lepoti. Predanje kaže da ju je Šantić često viđao kako u dvorištu porodične kuće zaliva cveće, a upravo taj prizor pretočio je u stihove koji će postati deo kulturne baštine Balkana.
Imala je tek 14 godina kada je pesnik, očaran njenom pojavom, napisao pjesmu koja je zauvek zabilježila njenu mladalačku draž. Ipak, Emina ni na pozdrav nije odgovorila, ni na trenutak nije primećivala kako čezne za njom jedan od najpoznatijih mostarskih pesnika.
Posebnu draž priči daje činjenica da između pesnika i Emine nije bilo ljubavne veze. Šantić je bio opčinjen njenom lepotom i dostojanstvom, pa je svoje divljenje izrazio kroz poeziju. Tako je nastalo jedno od najpoznatijih književnih dela na ovim prostorima.
Sa 16 godina, Emina se udala za uglednog veletrgovca Avdagu Koludera. S njim je imala 14 - oro dece, a Avdaga je bio ponosan na njenu lepotu i skromnost. Njeni potomci su pričali kako bi se Emina svaki put postidela kad bi na radiju čula pesmu o sebi, tiho napuštajući prostoriju.
Emina je preminula 1967. godine, a u Mostaru i danas stoji statua ove čuvene mostarske lepotice, podsećajući sve na mladalačku draž, lepotu i skromnost koja je obeležila njeno ime u istoriji grada
Međutim, verzija koju danas većina ljudi zna razlikuje se od originala. Poslednja strofa, koju mnogi smatraju najdirljivijim delom pesme, nije bila deo Šantićevog teksta.
Nakon Eminine smrti, pesnikinja Sevda Katica napisala je stihove:
„Umro stari pjesnik, umrla Emina,
ostala je pusta bašča od jasmina...“
U galeriji ispod pogledajte fotografije ljubavne priče kraljice Elizabete i princa Filipa!
Himzo Polovina je kasnije te stihove uključio u svoju interpretaciju, a upravo zahvaljujući njemu oni su postali sastavni deo pesme u kolektivnom sećanju naroda.
Zbog toga „Emina“ danas nije samo ljubavna pesma. Ona je i priča o prolaznosti, sećanju i lepoti koja nadživi vreme. Više od jednog veka nakon što je napisana, i dalje dirne gotovo svakoga ko je čuje, a ime Emine Sefić ostalo je zauvek upisano u istoriju zahvaljujući stihovima koje joj je posvetio Aleksa Šantić i glasu kojim ih je proslavio Himzo Polovina.
BONUS VIDEO: