Dogovorila sam se sa mužem da imamo otvoren brak, ali sam postavila ovaj uslov - ta veza van braka trajaće najviše dve nedelje.
Moj drugi uslov je bio da se afera odvija daleko od kuće, a poželjno je van države i treći uslov bio je da oboje imamo pravo na veto. Uz to, ljubljenje se ne računa.
Tako svoju priču počinje poznata spisateljica Olivija Fejn, koja je osam godina provela u otvorenom braku sa suprugom Adamom Nikolsonom, takođe piscem.
Ta pravila su osam godina kasnije, kako kaže, dovela do bolnog razvoda, a evo kako ona piše o tome.
- Naravno da je dovelo do razvoda, reći ćete mi vi. Šta sam drugo mogla da očekujem? Ali ja sam tada bila 20-godišnja devojka slobodnog duha, i uopšte mi nije padalo na pamet da bi to moglo da mi razori brak.
Adam i ja smo bili tako zadovoljni sobom, mislili smo da smo sve rešili a svi drugi su glupi. Samo mi smo znali da je ljubav za jednu osobu, a seks je za uživanje sa bilo kim. Vernost je za dosadnjakoviće.
Smejali smo se tim dosadnjakovićima i pričali o tome kako je naš brak savršen i kako bi svi, da nisu glupi kao što jesu, mogli da uživaju kao i mi.
Gledala sam oko sebe po autobuskim stanicama, bibliotekama, liftovima. Gledala sam muškarce i mislila: "Bilo koji od njih bi mogao da mi bude ljubavnik, samo da to želim, iako sam udata". Uživala sam u tome, u toj neograničenoj moći i slobodi, dok sam istovremeno imala i srećan i stabilan brak. Mislila sam da imam sve i da smo neuništivi.
Samo, postoji jedan problem. Plan nam nije uspeo. Otvoreni brakovi retko uspevaju. Uprkos svim našim otvorenim shvatanjima i našim pravilima, moj suprug se zaljubio u drugu i ostavio me je. Slomio mi je srce.
Zato sam tako gutala sve detalje priče o profesoru Nilu Fergusonu, epidemiologu koji je prekršio karantin zbog ljubavnice, a oboje žive u otvorenom braku. Ispostavilo se da Antonija Stats, udata majka dvoje dece, živi u otvorenom braku. Ona i njen muž Kris mogu da imaju ljubavnike sa strane. Ne samo to, njena dvojica ljubavnika poznaju se i lično.
Kada se pročulo, izbio je nacionalni skandal zbog takvog dekadentnog načina života. Ja sam ćutala - ja, koja sam osam godina propagirala takav način života, imam najmanje prava da im solim pamet. I ne samo to, nema ni svrhe da govorim, jer sada je kasno da ih neko upozori.
Deca Antonije Stat, ako do sada nisu znala, saznaće odnos između svojih roditelja i biće povređeni.
Svet će im se srušiti isto kao što se srušio svet mog trogodišnjeg sina.
A ne radi se samo o deci. Uostalom, deca će nešto i naučiti iz toga - moji sinovi su sada 30-godišnjaci, oženjeni i strogo monogamni zahvaljujući iskustvu koje sam im ja priuštila.
Adama sam upoznala na fakultetu, kada sam imala 18 godina.
Cela njegova porodična loza puna je poznatih boema - njegovi deda i baba bili su čak u otvorenom braku. To mi je rekao odmah na prvom sastanku, kao i da je cela njegova porodica pristalica takvih brakova.
Ja sam bila potpuno nevinašce, iz stroge i konzervativne porodice. Ipak, nije me toliko šokirala njegova porodica. Čitala sam o njima, o tome kako je njegov otac imao i muške ljubavnike, kao i njegova majka žene. Uprkos tome, obožavali su se i kada je njegova majka umrla, on je umro uskoro za njom, govoreći da mu život bez nje ne treba.
Moja majka protivila se mojoj vezi sa Adamom.
- Olivija, oni su svi porodično homoseksualci! Mislila sam da želiš decu? Sa njim ih nećeš imati! - govorila mi je. Ali ja sam bila zaljubljena i očarana životnim stilom njegove porodice.
Razmišljala sam o svojim malobrojnim iskustvima - uostalom, kada bih izašla negde, za oko mi ne bi pao najpametniji i najfiniji momak, već najzgodniji. To ne znači da bih sa najzgodnijim volela da živim u braku, samo da mi se dopada i da me privlači. To znači da su ljubav i vođenje ljubavi dve odvojene stvari. Sve mi je imalo smisla.
Počela sam da flertovanje sa muškarcima shvatam kao hobi. Život Adama i njegove porodice potvrdio je moja uverenja. Možete nekog da želite do ludila, ali to nije isto što i ljubav. I u redu je da nekoga volite a nekog drugog želite.
Adam i ja smo uspostavili dogovor o otvorenoj vezi skoro čim smo ušli u nju. Oboje smo uživali da flertujemo sa strane, ali ništa ozbiljnije od toga. I kada smo se venčali 1982. godine, i dalje je na snazi bio dogovor o otvorenom braku. Nisam se osećala kao varalica - Adama sam volela svim srcem i moje srce bilo je rezervisano za njega, a telo nije bitno. Telo je za uživanje.
Tri godine nakon što smo se venčali, Adam je po prvi put imao vezu van braka. Tražio mi je dozvolu i dobio je. Nisam je nikad upoznala, znala sam samo da je 20 godina starija od mene i da je udata. Nije me bilo briga, uostalom. Sve se brzo završilo i Adam i ja smo čestitali jedno drugome što smo sve to tako lepo odigrali, bez posledica po naš odnos.
Sledeći put, četiri godine kasnije, ja sam bila ta koja je počela vezu sa strane. Do tada, već nismo bili opušteni klinci. Ja sam već rodila našeg trećeg sina, a sva deca bila su nam mlađa od četiri godine. Kuća nam je mirisala na bebe i pelene i bila je puna igračaka. Sećam se kada mi je Adam to predložio. Ne znam zašto, moguće je da me je pogledao okruženu pelenama i upitao se gde je devojka koju je oženio. Uglavnom, pogledao me je i rekao mi: "Deluješ kao da bi ti baš prijala avantura".
Ja sam sedela u fotelji u svojoj trudničkoj odeći i smejala se. "Meni? Mora da se šališ!", rekla sam.
- Dobro bi ti došlo. Postala si baš tetkasta, bez uvrede - rekao je.
- A koga predlažeš? - pitala sam sarkastično.
- Proveri svoj imenik, sigurno ima nekoga - rekao mi je i to sam i uradila.
Da li sam bila ljuta na njega? Ni najmanje. Nisam bila ni uvređena. Zapravo, mislila sam da je u pravu. Stvarno sam se zapustila.
Pozvala sam poznanika sa fakulteta, jednom smo se poljubili. Bio je Italijan, tamnokos i privlačan. Iste večeri sam ga pozvala. Setio me se, malo smo popričali - razveden je i ima dete, ja sam mu iznela svoju situaciju, i dogovorili smo se da se vidimo. Dogovor je bio da iznajmimo vikendicu za četiri meseca, u vreme kada je naš porodični odmor. Plan je bio da deo vremena povodim sa ljubavnikom. Nisam to otvoreno rekla Adamu, mada je sigurno mogao da posumnja po tome što sam zaista počela da se doterujem, kupila sam novu odeću za odmor i bila mnogo veselija.
Ispoštovala sam sva pravila - samo nedelju dana, daleko od kuće i Adam je imao pravo da kaže "ne".
Odlično sam se provela sa ljubavnikom i uspela i da se zaljubim, ali znala sam dobro da je to samo ono početno uzbuđenje i da ću ga brzo zaboraviti i vratiti se normalnom životu. Istini za volju, ljubavnik mi je priznao tada da je zaljubljen u jednu devojku i moram da priznam da me je začudilo koliko me je to zabolelo. Sve u svemu, više se nismo videli.
Kada smo se vratili kući, Adam i ja vratili smo se svojoj rutini, ali ja sam opsesivno mislila o ljubavniku. Adam i ja smo bili toliko ponosni što nemamo tajne jedno pred drugim, a sada sam imala tajnu - zaljubila sam se, a to nije bilo po pravilima.
Jedini aspekat našeg braka koji je i dalje valjao bili su intimni odnosi. Duhovno, počeli smo da se razdvajamo. Bili smo intimni telom, ali dušom više ne.
Godinu dana kasnije, bio je red na Adama. Otišao je na skijanje sa društvom, a odatle me je zvao da me pita za dozvolu da spava sa nekom ženom koju je tamo upoznao. Bilo je u redu. Uostalom, na odmoru je, daleko od kuće, pitao je za dozvolu. Sve je po pravilima.
Međutim, kući se vratio drugi Adam. Jedva da me je gledao u oči. Stalno je bio odsutan. Onda mi je rekao da želi da vidi tu ženu, samo još jednom.
To je bilo kršenje našeg dogovora, ali želela sam da mu udovoljim. Želela sam da raščistimo sa tim i zato sam mu dozvolila. Želela sam da se vrati i kaže mi "Dobro je da sam probao, nije uspelo. Možemo da nastavimo sa normalnim životom".
Ali nije se to desilo. Strast ne dovodi do takvog scenarija. Bio je zaljubljen i nije želeo da mi se vrati. Narednih devet meseci bilo je pakleno - bio je pored mene, ali je venuo. Držao se svih pravila i nije se viđao sa njom, ali atmosfera je bila nepodnošljiva. Nije bio ni neprijatan. Samo je bio toliko bezvoljan, učtiv i prazan da je bilo nepodnošljivo.
Znali smo da je naš brak gotov.
- Probao sam sve da je prebolim i ne mogu - rekao mi je i tako smo se razveli. Dobro je da je tako jer smo tek tada oboje odrasli i postali bolji ljudi.
Za svog drugog muža, Marka, udala sam se tri godine kasnije. Znali smo se sa fakulteta, jednom smo se poljubili i bio je ginekolog u bolnici gde sam rodila treće dete. Odmah kada smo počeli da se zabavljamo postavila sam jasne granice - nema švrljanja sa strane.
Smešno je što je meni vernost avantura, ali tako je. Njegovi telo i duša pripadaju meni, moje telo i duša pripadaju njemu i to je to. Nismo nijednom zastranili.
Adam se oženio svojom ljubavnicom i lepo im je u braku. Družimo se ponekad učetvoro i redovno se čujemo. Mislim da smo prijatelji.
Adam i ja često razmatramo šta je pošlo po zlu. Ja insistiram na tome da je sve upropastio otvoren brak, on se ne slaže.
- Brak sa tobom je bio kao da sam sa vazduhom. Meni treba neko ko čvrsto stoji na zemlji - kaže on.
Da smo bili verni jedno drugom, možda bismo i danas bili u braku, ko zna.
Danas sam u braku sa Markom 27 godina i shvatila sam da je vernost važnija od intimnih odnosa. U naše društvo usađena je pogrešna ideja da je bitno samo da se stalno zabavljamo i da se stalno nešto dešava, što je veoma pogrešno.
Uče nas da kada nam partner dosadi, da ga promenimo.
To nije tačno. Mediji nas stalno uče kako da "začinimo stvari" kako bismo izbegli dosadu u braku. Za brak to nije bitno.
Za brak su bitni otvorenost, iskrenost, poštovanje i ljubav. Odnosi su deo tog paketa, i to veliki, ali samo deo.
A brak je jedna divna, intimna i neophodna stvar, što sam shvatila tek kada sam se razvela i zahvalna sam na prilici da napravim drugu, bolju porodicu.
Tekst: T. G.
Izvor: Blic