Kad je Milica Milša nedavno izjavila da ne želi filere, jer "neće da liči na plastičnu bocu", mnoge žene su osetile da je glumica upotrebila pravi izraz za ono što često viđamo na domaćoj i stranoj šoubiznis sceni. Upravo tako izgledaju mnoge pevačice, glumice i druge javne ličnosti koje su, po mišljenju mnogih, preterale sa antiejdž procedurama i estetskim zahvatima.
Madona je, recimo, jedna od njih, a publika je zbog izgleda redovno kritikuje. Zašto nekad zbog filera lice skoro da liči na loptu? Da li je za neke osobe prerano ili su sa filerima zakasnile? Kad je vreme da se s njima prestane?
Kako se pravilno koriste ove hemijske supstance da bi zaista bile "saveznik" u lepoti i "najbolji prijatelj" žene, pitali smo dr Jelenu Krstić Erić, vlasnicu ordinacije "Derma Estetica" u Kragujevcu, posvećenu estetici i antiejdžingu.
"Sve punoletne osobe kod kojih postoji potreba za nadoknadom volumena mogu upotrebljavati hijaluronske filere. Dakle, parametar je realna potreba, a ne nužno godine starosti", kaže dr Krstić Erić. "Oko 35. godine rapidno propadaju masni jačići u obrazima pa tada najveći broj pacijenata primeti da lice izgleda upalo, pojavljuju se podočnjaci i nazolabijalne brazde. Tada se javljaju na prve antiejdžing procedure.
Mlađe osobe koriste filere za rešavanje problema koji nisu posledica starenja, na primer: nasledni podočnjaci, razvojni poremećaji vilice, povrede i slično... Gornja starosna granica ne postoji, ali na pregledu uvek kažemo pacijentima šta realno mogu da očekuju od ove metode. Treba da znaju da li su kandidati za tretmane kojima se poboljšava kvalitet kože - na primer, za lasere ili neke druge procedure", kaže dr Jelena.
Ona ističe da su fileri mnogo više od "punjača bora". "Njima možemo da konturišemo lice", objašnjava. Takozvani "liquid lift" - tečni lifting lica, dobija se kada se licu pristupi kao celini. "Tako dobijamo korekciju podočnjaka, bora oko usana, bolje definisanu liniju vilice."
Međutim, doktorka napominje da koža neće postati bolja zahvaljujući filerima ako je već prethodno istanjena i smanjen joj je kvalitet. "Tu primenjujemo metode kojima stimulišemo proizvodnju kolagenih i elastičnih vlakana: lasere, injektabilni kolagen, PRP, mezoterapije. Bore gornje trećine lica, koje nastaju od izražene mimike, tretiramo neuromodulatorom - botulinum toksinom", kaže dr Krstić Erić.
Da li treba da brinemo o tome koja vrsta filera se koristi? Da li je bitan brend?
"Gotovo svi registrovani fileri u rukama obučenih injektora daju dobre estetske rezultate", kaže doktorka.
Međutim, ona navodi da ove intervencije mogu izvoditi "isključivo doktori medicine i stomatologije koji su prošli dodatne edukacije i redovno prate inovacije na ovom polju koje se rapidno razvija".
Po njenim rečima, ako se koristi pristup licu kao celini i pacijent bude anatomski pravilno tretiran, neće doći do podbulog izgleda koji je nepoželjan i estetski neprihvatljiv. "Do loših rezultata dolazi zato što se fileri nekada upotrebljavaju tamo gde im nije mesto ili se koriste za indikacije kojima nisu namenjeni", objašnjava dr Erić Krstić.
Primera radi, ona ukazuje na Instagram nalogu ordinacije na razliku između nazolabijalnih bora i brazda (koje žene nekad opisuju i kao posebno duboke bore). Ova razlika je značajna zato što se razlikuju načini efikasnog rešavanja i jednih i drugih.
Nazolabijalne brazde (folds na engleskom) se prostiru od nosnog krilca do uglova usana i nastaju obično gubitkom masnog tkiva iz središnjeg dela lica prilikom mršavljenja ili u procesu starenja.
"Njih rešavamo `podizanjem` lica filerima", navodi doktorka. Kaže da žene ne mogu ni da pretpostave gde se sve stavljaju fileri da bi se to postiglo. "Od izuzetne važnosti za postizanje ovakvog efekta je ne pokušavati prosto popunjavanje da ne biste dobili veštački efekat i lice poput lopte", naglašava ona.
Druga tema su nazolabijalne bore (lines na engleskom) koje su na površini kože na istom mestu gde i brazde. "One se mogu jednostavnije popuniti filerom ili tretirati hemijskim pilinzima i laserima", kaže doktorka.
Tekst: Lepa&Srećna