Kada prođe sezona raskošnog letnjeg cveća i jesenjih hrizantema, većina dvorišta utone u sivilo i zimski san. U tom periodu, kada se priroda prividno predaje niskim temperaturama, na scenu stupa kukurek (Helleborus).
Ova biljka s pravom nosi titulu najhrabrijeg ukrasa hladnih dana jer prkosi mrazu, a neretko i snežnom pokrivaču, otvarajući krupne cvetove u vreme kada im se najmanje nadamo.
Ono što kukurek čini posebnim jesu njegovi svedeni, čisti oblici i činjenica da cvetovi ne gube lepotu nedeljama. Oni su prirodno nagnuti nadole, čime biljka štiti unutrašnjost i prašnike od snega i ledene kiše. Ono što posmatramo kao latice zapravo su čvrsti čašični listići.
Zbog toga kukurek ne truli i ne vene brzo kao ostalo cveće; čak i kada precveta, njegovi cvetovi samo polako promene boju u bledu, pastelnozelenu nijansu i mesecima ostaju na stabljici poput finih, suvih skulptura koje ukrašavaju vrt tokom cele zime.
Zovu ga „crni kukurek“, a cvet mu je beo
Dugogodišnjom selekcijom stvoreni su hibridi koji zimski pejzaž osvežavaju jarkim bojama, a među najlepšim varijetetima izdvajaju se tri posebne grupe.
Prva je božićna ruža (Helleborus niger). Uprkos zvaničnom nazivu „crni kukurek“, koji potiče od tamne boje njegovog korena, ova vrsta ima čiste, snežnobele cvetove sa jarkožutim prašnicima. Cveta među prvima, često već krajem decembra, i predstavlja klasičan simbol zimske elegancije.
Drugu grupu čine orijentalni hibridi (Helleborus x hybridus). Ovo je omiljena grupa jer nudi nestvaran raspon boja – od nežnih tonova kajsije i roze, bledo-zelenih nijansi, pa sve do duboke tamnoljubičaste i gotovo crne. Posebno su cenjeni varijeteti sa sitnim bordo pegama sa unutrašnje strane, kao i dupli varijeteti čiji slojeviti cvetovi podsećaju na minijaturne božure.
Treći je smrdljivi kukurek (Helleborus foetidus). Ne dozvolite da vas ime zavara, jer ova autohtona vrsta nema nikakav neprijatan miris dok šetate pored nje u bašti. Njegovi listovi ispuštaju opor, gorko-zemljani miris samo ako se protrljaju ili oštete, što biljci služi kao prirodna odbrana od gladnih životinja. Prepoznatljiv je po grozdovima sitnih, zvonastih cvetova svetlozelene boje sa tankom bordo ivicom i duboko urezanim, tamnim listovima koji daju predivnu teksturu senovitim delovima vrta.
Kako uspešno gajiti kukurek?
Iako deluje nežno i egzotično, kukurek je zapravo izuzetno dugovečna i otporna biljka. Kada je jednom pravilno posadite, ona na istom mestu može uspešno cvetati decenijama.
Ključ uspeha leži u odabiru prave pozicije. Kukurek je biljka senke, pa mu najviše odgovara mesto ispod krošnji listopadnog drveća ili grmlja. Tokom zime i ranog proleća, kada drveće nema lišće, kukurek će dobiti dovoljno blagog sunca potrebnog za cvetanje, dok će ga tokom vrelih letnjih meseci gusta krošnja štititi od jake žege.
Zemljište mora biti bogato humusom, rastresito i dobro drenirano. Kukurek ne podnosi plavna mesta gde se zadržava vlaga, jer koren u tom slučaju brzo truli. Nakon sadnje, prve godine zahteva redovno zalivanje, dok odrasle biljke dobro podnose letnje suše.
Jedini pravi posao oko održavanja jeste uklanjanje starih, pocrnelih listova krajem zime, neposredno pre nego što iz zemlje izbiju cvetni pupoljci. Na taj način sprečavate gljivična oboljenja (poput crne pegavosti) i omogućavate novim cvetovima da ostanu u prvom planu.
Ukoliko u vrtu imate kućne ljubimce ili malu decu, važno je znati da su svi delovi kukureka toksični ako se progutaju. Takođe, sok biljke može izazvati blagu iritaciju na osetljivoj koži, pa se sadnja, deljenje korena i orezivanje starih listova uvek obavljaju uz upotrebu baštenskih rukavica.
Sadnjom kukureka ćete oživeti dvorište ili terasu u mesecima u kojima nam najviše nedostaju boje. Svojom otpornošću i prefinjenom estetikom, ovaj zimski vladar podseća nas da priroda ima šta da ponudi i onda kada sve ostalo miruje.