- Vrela voda je najefikasnije i potpuno besplatno rešenje jer prodire duboko u strukturu i bukvalno prži koren mahovine za nekoliko minuta.
- Alkoholno sirće brzo suši zelene površine na suncu, ali deluje samo površinski, pa se mahovina vraća čim poraste vlažnost vazduha.
- Pranje mašinom pod pritiskom ispira pesak iz fuga koji drži ploče, što vremenom dovodi do pomeranja, krivljenja i tonjenja cele staze.
Mahovina koja raste u pukotinama staza u dvorištu u početku može da deluje romantično i daeksterijeru šarmantni, starinski izgled. Ipak, taj "zeleni tepih" brzo postaje ozbiljna muka u praksi.
Čim padne prva kiša, ove zone se pretvaraju u ekstremno klizave i opasne staze, a ubrzo kroz samu mahovinu počinje da probija divlji korov, zbog čega celo dvorište izgleda zapušteno.
Najefikasnije brzo sredstvo za uklanjanje je obična ključala voda, koja daje trenutan rezultat, potpuno besplatno. Kada se vrela voda sipa direktno na pukotine, mahovina potamni za svega nekoliko minuta. Za razliku od površinskih sprejeva, visoka temperatura uspeva da prodre duboko u strukturu i sprži plitak koren, što znatno usporava njen ponovni rast. Ovo je najčistiji metod jer ne ostavlja nikakve hemikalije, pa je idealan za manje staze oko kuće. Jedina mana je praktične prirode, jer ako je u pitanju veća popločana površina, nošenje šerpi i ketlera punih vrele vode kroz dvorište nije baš praktično.
U galeriji pogledajte i druga rešenja za dvorište.
Ako je potrebna brza pomoć na većoj površini, obično alkoholno sirće iz kuhinje može da posluži, ali ima i nezgodnu stranu. Kada se sirće sipa u prskalicu i tretira mahovinu na suncu, kiselina uništi biljno tkivo u roku od nekoliko sati i već sledećeg dana sve bude suvo i lomljivo. Međutim, sirće deluje isključivo površinski. Već nakon dve nedelje, čim se vlažnost vazduha podigne, na istim mestima ponovo počinju da izbijaju zelene mrlje. To znači da je sirće odlična prva pomoć, ali nikako trajno rešenje.
Sa druge strane, soda bikarbona se pokazala kao previše spora i neefikasna. Iako se često savetuje jer menja pH vrednost podloge i tako stvara nepovoljnu sredinu za mahovinu, rezultati na terenu su razočaravajući. Čak i kada se prah pospe po vlažnoj stazi i poprska vodom da uđe duboko u fugne, efekat je neujednačen. Tamo gde je sloj mahovine bio deblji, soda jedva da promeni boju, pa ova metoda zahteva previše vremena i stalno ponavljanje da bi se videla stvarna razlika.
Za kraj, velika opomena važi za pranje staze peračem pod pritiskom. Iako jak mlaz vode deluje kao najlakši i najbrži način da se u jednom popodnevu "oduva" sva prljavština i korov, ova metoda nosi ozbiljan rizik. Visok pritisak, osim mahovine, sa lakoćom izbacuje i pesak iz fugni koji drži ploče na mestu. Kada te pukotine ostanu prazne, staza gubi stabilnost, pa ploče tokom meseci počinju da se pomeraju, tonu i krive pod teretom. Pored toga, snažan mlaz raznosi sitne spore po celom dvorištu, pa postoji rizik da mahovina uskoro nikne i tamo gde je nikada nije bilo.
Ukoliko se pranje pod pritiskom ipak primeni zbog velike površine, nakon sušenja staze obavezno treba kupiti namenski pesak i ponovo ručno popuniti sve fuge kako bi se sačuvala podloga. Za sve manje zahvate, najbolje je držati se uvek dostupne ključale vode.
U galeriji pogledajte različite ploče za dvorište.
BONUS VIDEO: