- Snažniji koren otporan na sušu razvija se zahvaljujući sporom i dugotrajnom dubinskom zalivanju.
- Tada voda dopire duboko u tlo, što podstiče koren da raste naniže i stvara biljke koje lakše podnose letnje žege.
- Površina tla često zavarava, pa vlažnost treba proveriti prstom na dubini od pet do sedam centimetara; tek kada je tlo na toj dubini suvo, vreme je za zalivanje.
Zalivanje biljaka je jedan od najvažnijih zadataka u bašti, ali i balans koji nije uvek lako postići. Ako zalivate premalo, biljke će uvenuti; ako preterate, rizikujete da koren istruli i cela biljka propadne. Ukoliko želite da trošite manje vode, a da pritom ređe zalivate baštu, rešenje je dubinsko zalivanje.
Dubinsko zalivanje je tehnika sporog i dugotrajnog natapanja biljaka na otvorenom. Cilj je da voda prodre duboko u zemlju i pomogne korenovom sistemu da se pravilno razvije i učvrsti.
Baštovanski stručnjaci objašnjavaju kako ova metoda funkcioniše, zašto je ključno da poznajete tip zemljišta u svojoj bašti i kako dubinsko zalivanje trajno jača biljke.
U galeriji pogledajte jednu divnu porodičnu baštu u Kruševcu.
Šta je dubinsko zalivanje?
„Dubinsko zalivanje podrazumeva sporo i temeljno natapanje tla, tako da vlaga prođe površinski sloj i stigne pravo do zone korena“, objašnjava Ešli Tomas, autorka knjiga o baštovanstvu.
Kada voda prodre dublje u zemlju, koren se podstiče da raste naniže, umesto da ostane blizu površine gde se tlo najbrže isušuje. Često i kratkotrajno zalivanje može da održava vlažnu samu površinu zemljišta, ali voda tako ne stiže do baze korena. Dubinskim zalivanjem dobijamo snažnije i otpornije biljke koje mnogo lakše podnose sušu i visoke temperature.
Proverite kog je tipa zemlja u vašoj bašti
Tip zemljišta u vašoj bašti direktno utiče na to koliko brzo i lako zemlja upija vodu. Sastav tla određuje koliko efikasno vlaga stiže do korena i koliko se dugo tamo zadržava. Zemlja bogata organskim materijama najbolje zadržava vlagu, a istovremeno omogućava nesmetan protok vazduha i vode.
Sa druge strane, glinovito i peskovito tlo ponašaju se potpuno različito. Glinovita zemlja upija vodu veoma sporo i sklona je prekomernom zadržavanju vlage, dok peskovito tlo propušta vodu izuzetno brzo, zbog čega zahteva dugotrajnije ili češće dubinsko zalivanje.
Prvo proverite vlažnost, pa tek onda zalivajte
Pre nego što se odlučite za dubinsko zalivanje, obavezno proverite stanje zemljišta. Sama površina zemlje često prevari – nekada izgleda potpuno suvo, dok na nekoliko centimetara dubine ima sasvim dovoljno vlage. Isto tako, površina može da izgleda dobro, a da je zona korena zapravo potpuno suva.
Najbolji način provere je jednostavan test prstom. Gurnite prst pet do sedam centimetara u zemlju blizu korena. Ako je tlo ispod površine hladno i vlažno, zalivanje još uvek nije potrebno. Ako je suvo na toj dubini, vreme je za dubinsko natapanje.
Kod sitnijih biljaka koren se nalazi neposredno ispod njih, pa je dovoljno proveriti zemlju na nekoliko centimetara dubine. Kod drveća i krupnijih grmova koren ide znatno dublje i širi se daleko izvan same baze stabla, pa i proveru treba raditi dublje i šire.
Ovakav pristup vam pomaže da steknete osećaj kada je biljkama zaista potrebna voda, umesto da se slepo držite fiksnog rasporeda.
U galeriji pogledajte ideje za luksuzno dvorište.
Razvijene biljke naspram rasada
Dubinsko zalivanje se primenjuje prvenstveno na već razvijene i ukorenjene biljke, grmlje i drveće. Mladi zasadi i rasad traže češće zalivanje sa manjom količinom vode odjednom, jer njihov koren još uvek nije prodirao duboko u tlo i nema pristup vlazi iz nižih slojeva. Previše vode, naročito ako se sipa naglo, može isprati mlade biljke, pomeriti zemlju i stvoriti previše vlažne uslove koji štete mladom korenu.
Kada primeniti dubinsko zalivanje?
Ova metoda je najkorisnija tokom letnjih meseci, u periodima visokih temperatura, kao i tokom sezone intenzivnog rasta, cvetanja i formiranja plodova. Takođe je odlična podrška novoformiranim sadnicama drveća i trajnica kako bi se lakše povezale sa okolnim tlom.
Ključno pravilo kod ove metode jeste da pustite zemlju da se prosuši između dva zalivanja. Ako je tlo stalno mokro i blatnjavo, to privlači gljivice i bolesti, dok smenjivanjem natapanja i sušenja podstičete biljku da postane otporna na sušu. Dodatna prednost letnjeg dubinskog zalivanja jeste to što se vlaga akumulira duboko u zoni korena, pa biljka ima stabilne rezerve vode tokom najtoplijeg dela dana.
Kao najbolji alat za dubinsko zalivanje stručnjaci preporučuju sisteme „kap po kap“ ili porozna creva za natapanje. Ona omogućavaju da voda teče sporo, direktno u tlo i blizu korena, bez prskanja i prekomernog kvašenja ostatka biljke.
BONUS VIDEO: