Kad počne grejna sezona, u mnogim domaćinstvima u Srbiji pale se "smederevci" i cepkaju drva za potpalu. Međutim, iza prijatne vatre, ne ostaje samo ugrejana kuća već i dosta pepela koji mnogi vole da sipaju i u baštu.
Kako ovaj pepeo deluje na vaše povrće i cveće? Na šta treba obratiti posebnu pažnju, objašnjava Čelzi Mekinli, specijalista za biljke u Američkoj botničkoj bašti u Vašingtonu.
"Pepeo drveta ima visoku pH vrednost", objašnjava Mekinli. "Većina biljaka voli ph 6,5 i ako je vaše zemljište kiselije, onda je pepeo odličan način da to malo neutralizujete."
Prema Mekinlijevim rečima, pepeo može da bude veoma dobro đubrivo, jer u njemu ima između 25 i 50 odsto kalcijuma. Ovaj element je važan za sprečavanje bolesti kod paradajza, bundeva i lubenica, a pepeo drveta je veoma dobar i za kupus, brokoli i prokulice.
Značajni elementi u sastavu drvnog pepela su i kalijum, kojeg ima pet do sedam odsto i oko dva odsto fosfora. "Zbog ovoga pepeo predstavlja solidno đubrivo, ali ako nije potrebno da menjate pH vrednost zemljišta, ja ga ne bih preporučio, jer ima boljih", kaže Mekinli.
Nipošto ga nemojte koristiti oko biljaka koje vole kiselije zemljište - borovnica, azaleja, kamelija. Budite oprezni i kod presađivanja biljaka ili rasada - pepeo mora da bude dobro "rastvoren" običnom zemljom.
Pepeo drveta možete i da sipate u kompost, ali ne preterujte s količinom - tri-četiri šake na sloj komposta debljine desetak santimetara biće sasvim dovoljno.
Nipošto nemojte da sipate po prehrambenim usevima pepeo nastao sagorevanjem uglja, briketa ćumura ili tretiranog drveta. Takav pepeo može da sadrži supstance otrovne za ljude. Pročitajte i kako da karton upotrebite u bašti kako biste se lakše izborili sa korovom.
BONUS VIDEO: