- Lagunski bazeni dvorištu daju izgled privatne plaže, zahvaljujući blagom, postepenom ulasku u vodu i prirodnom uklapanju sa zelenilom, kamenom i ostatkom pejzaža.
- Voda se tretira mineralima poput magnezijuma i kalijuma, uz filtraciju i kontrolisanu dezinfekciju, zbog čega ima manje izražen miris hlora i prijatniji osećaj tokom kupanja.
- Ovakvi bazeni mogu da se prilagode različitim dvorištima i dimenzijama, a plića zona za sedenje i odmor može da se kombinuje sa dubljim delom namenjenim plivanju.
Ako ste ikada poželeli da u svom dvorištu imate malu privatnu plažu, novi trend u uređenju eksterijera mogao bi da vam bude posebno zanimljiv. Umesto klasičnog bazena pravilnih linija i montažnih varijanti, sve više pažnje privlače lagunski i biomagnezijumski bazeni, koji se projektuju tako da više podsećaju na prirodnu vodenu površinu nego na standardni bazen.
Njihova najveća posebnost je način na koji se uklapaju u okolinu. Mogu imati blagi, postepeni ulaz u vodu, plitku zonu za sedenje i ležanje, nepravilnije oblike i zelenilo neposredno uz ivicu bazena.
Ali izgled nije jedina stvar koja ih izdvaja.
Voda se tretira mineralima
Kod ovakvih bazena koristi se poseban sistem obrade vode koji kombinuje filtraciju, mineralni sistem i kontrolisanu dezinfekciju. Jedan od sistema koji se koristi je MagnaPool, zasnovan na mineralima poput magnezijuma i kalijuma. Ideja je da voda bude prijatnija za kupanje i da ima manje izražen miris hlora. Ipak, važno je naglasiti da ovo nije bazen bez hemije niti prirodno jezerce.
Dezinfekcija je i dalje neophodna, samo se čitav sistem obrade vode razlikuje od klasičnog bazena. Upravo zbog toga se ovakvi bazeni često opisuju kao spoj savremene bazenske tehnologije i prirodnijeg izgleda.
Izgledaju kao da su deo vrta
Kod klasičnog bazena prostor oko vode najčešće se popločava, dok lagunski koncept daje više slobode u uređenju. Oko bazena mogu se saditi biljke, koristiti kamen i prirodni materijali, a sama ivica može biti oblikovana tako da se voda vizuelno nadovezuje na ostatak dvorišta.
Posebno atraktivan detalj je takozvani plažni prilaz, odnosno postepeni ulazak u vodu. Umesto da odmah zakoračite u dubinu, ulaz počinje kao plića zona koja se postepeno spušta. Za porodična dvorišta to može biti praktično rešenje jer plići deo može da služi za sedenje, odmaranje ili rashlađivanje, dok je dublji deo namenjen plivanju.
Koliko ovakav bazen košta u Srbiji?
Kod klasičnih bazena cenu određuju dimenzije, konstrukcija, oprema, iskop i završna obrada, dok kod biomagnezijumskih i lagunskih bazena dodatno treba računati na specifičan sistem filtracije i mineralne obrade vode, kao i na zahtevnije oblikovanje.
U Srbiji bi se za bazen srednje veličine sa kompletnom opremom, mineralnim sistemom i zahtevnijom završnom obradom okvirno moglo računati na oko 18.000 do 30.000 evra. Jednostavnije varijante mogu biti jeftinije, dok kompleksniji oblici, plažni ulaz, skuplji materijali i uređenje celog prostora oko bazena mogu da podignu cenu iznad ovog raspona. Zato konačnu ponudu nije moguće odrediti samo prema kvadraturi bazena, već veliki deo zavisi od terena, oblika i opreme.
Koliko je zahtevno održavanje?
Ni ovde nema čarobnog rešenja zbog kojeg bazen može da se koristi povremeno i bezbrižno. Vlasnik mora da prati kvalitet vode, čisti filtere i korpe, kontroliše rad sistema i obavlja sezonsko održavanje. Deo poslova može da se obavlja samostalno, dok se za servis opreme i kontrolu sistema može angažovati stručna firma.
U galeriji pogledajte kakva kupatila deluju zastarelo i koje detalje treba promeniti:
Prednost mineralnog sistema je pre svega u drugačijem načinu obrade vode i osećaju tokom kupanja, a ne u tome što održavanje potpuno nestaje.
Trend koji dvorište pretvara u malu oazu
Lagunski bazen zato nije samo još jedna verzija klasičnog bazena. Njegova najveća prednost je mogućnost da se čitav prostor projektuje kao jedna celina – voda, biljke, kamen, terasa i zona za odmor.
BONUS VIDEO