Lekoviti rosopas po receptima Marije Treben: za slab vid i hemoroide

Rosopas se danas često u narodu smatra korovom, ali je ćete u starim nemačkim knjigama naći da ga nazivaju i i Marijinom biljkom pa i “božijim darom”. Najjednostavnije se koristi za umorne oči, a tinkture su delotvorne kod oboljenja žuči, bubrega i jetre.

Način korišćenja je izuzetno jednostavan: uzmemo list rosopasa i smrvimo krhku stabljiku između navlaženog palca i kažiprsta. Tako dobijenom  tečnošću namažemo kažiprstom zatvorene očne uglove. “Iako nismo direktno namazali oko do njega ipak dopre ta vlaga”, piše Marija. “To vredi za kataraktu, slab vid i preventivno kod zdravih, ali preumorenih očiju”.

Rosopas ima brojne nadimke: zmijino mleko, trava od žutice ili rusa.

Kao sredstvo koje čisti krv i jetru deluje najbolje na metabolizam. Uspešno ga primenjujemo i kod oboljenja žuči, bubrega i jetre i to u vidu vinskog ekstrakta. On se pravi tako što 30 g rosopasa zajedno s korenom ostavimo u pola litre belog vina na jedan do dva sata. 

Marija Treben preporučuje i čaj od rusopasa (biljka se samo napari, ne treba je kuvati) kod hemoroida s upaljenim čmarom, probadanja i presecanja kod mokrenja,  kao i kod šumova u ušima.

Svež sok se može koristiti i u slučajevima dlakavosti lica i jake maljavosti ruku i nogu kod žena koji ukazuju na bubrežne smetnje. Zahvaćena mesta treba namazati rosopasovim sokom, koji  napravimo u sokovniku (svež sok možemo čuvati pola godine u frižideru); ostavimo ga nekoliko sati da upije, operemo s blagim sapunom i namažemo sada isušenu kožu s mašću od nevena, kamiličinim uljem ili uljem Gospine trave.  

Više: Lekovite godži bobice koje uvozimo rastu i u Srbiji!

Rosopas inače raste do visine od 30 do 80 cm, a cveta od maja preko celog leta do jeseni. Listovi su nazubljeni, a oblikom podsećaju na hrast.  Iz stabljike i nadzemnog dela korena teče narančastožuti gusti sok. Najčešće raste na južnim obroncima šuma, uz zidove, plotove i na prisojima. 

Izvor: Prirodno liječenje