Možda i usled nedostatka inspiracije u smišljanju novih dijeta za mršavljenje i detoksikaciju, u svetu je rođen novi trend ishrane: bezglutenska hrana za zdrave osobe, tj. one koje ne boluju od celijakije (preosetljivosti na gluten).

Gvinet Paltrou, Opra Vinfri i Dona Karan samo su neke od poznatih ličnosti koje povremenim prelaskom na ovakav način ishrane žele da detoksikuju organizam, obnove energiju ili smanje telesnu težinu.

Zdrave osobe koje žele da pređu na ovakav način ishrane u planiranje bi svakako trebalo da uključe stručnjake: nutricionistu za planiranje jelovnika, kao i lekara, radi izbegavanja mogućih komplikacija (anemije ili sl.). 

Neki lekari, poput dr Alesija Fasana, pedijatra i profesora na Univerzitetu u Merilendu, idu i korak dalje razvijajući čitave koncepcije tzv. gluten free načina ishrane za zdrave osobe, i tvrde kako ima pet glavnih prednosti:

1. Usporava starenje.

Pšenica (koja sadrži gluten) podiže nivo šećera u krvi, šećer se veže za belančevine, a oboje u kombinaciji podižu nivo enzima glikacije koji oštećuje kolagen u koži i tako ubrzava starenje.

2. Stabilizuje nivo šećera u krvi.

Bezglutenska dijeta isključuje beli hleb, kolače i slatkiše, čime se direktno smanjuje unos loših ugljenih hidrata i prostih šećera koji podižu nivo šećera u krvi. Prekomerni unos šećera vodi do gojaznosti i dijabetesa, a čest je uzrok i hroničnog umora i iscrpljenosti.

3. Olakšava tegobe menopauze.

Stručnjaci tvrde da gluten pogoršava simptome menopauze, kao što su glavobolja i talasi vrućine („valunzi”), a njegovo izbegavanje olakšava ili potpuno uklanja ove tegobe.

4. Pomaže u održavanju telesne težine.

Prelaskom na bezglutensku dijetu izbacuju se mnoge omiljene, ali najčešće nezdrave i nepotrebne namirnice koje su pune masnoća (i glutena): industrijski slatkiši i grickalice, instanthrana, „fast fud” i sl. Umesto njih uvodi se zdrava i manje kalorična hrana poput salate, voća i sveže isceđenih sokova.

Zašto neki sumnjaju u nalaze o preosetljivosti na gluten, pročitajte ovde.

5. Njenim praktikovanjem produbljuje se svest o važnosti zdrave hrane. 

Držanje bezglutenske dijete zahteva stalno informisanje i svest o tome šta unosimo u organizam, što zahteva pomno pracenje i citanje sastava prehrambenih proizvoda i njihove hranjive vrednosti. 

Na sledećoj strani, pronaći ćete jelovnik po danima.

PageBreak

Jelovnik po danima

Ponedeljak

Ručak: testenina (bez glutena)  s graškom (70 g), losos na žaru (120 g), salata od  paradajza i zelene salate (200 g), jagode, sok od ananasa.
Večera: varivo od pirinča  (30 g) i sočva (150 g), paprike na žaru (150 g) posute susamom, bezglutenski hleb (60 g), jabuka, čaj od  matičnjaka.

Utorak

Ručak: testenina (bez glutena) s mocarelom (70 g), kuvani spanać za salatu (200 g), voćni kup.
Večera: varivo od povrća (sa 30 g testenine bez glutena i 100 g povrća), ćureća šnicla, kuvana cikorija (200 g), bezglutenski hleb (60 g), pomorandža.

O kozmetici bez glutena, pročitajte više ovde.

Sreda

Ručak: testenina (bez glutena) sa svežim sirom (70 g), salata od rukole (200 g), jedna jabuka.
Večera: supa od mahuranki (pripremljena 30 g pirinča i 200 g mahunarki: sočivo, grašak, pasulj, soja - po želji), salata od zelenog radica (200 g), kriška     bezglutenskog hleba (60 g), 2 kriške ananasa.

Četvrtak

Ručak: špagete (bez glutena) sa sosom od paradajza (70 g), zapečene artičoke  (200 g), kruška, jogurt.
Večera: pileća supa sa sitnom testeninom (bez glutena, 30 g) i parčetom kuvane piletine (70 g), salata od paradajza (200 g), bezglutenski hleb (60 g), papaja.

Petak

Ručak: rižoto (70 g) s tikvicama (200 g), salata od šargarepe (200 g), jabuka.
Večera: varivo od pirinča  (30 g) i pasulja (50 g), paprike punjene  svežim sirom (200 g), bezglutenski hleb (60 g), 2 kajsije.

Subota

Ručak: rižoto sa šafranom (70 g), salata od kuvane cikorije (200 g), pomorandža, čaša crnog vina.
Večera: juneća supa sa sitnom testeninom bez glutena (30 g) i jajetom, pileće pečenje (200 g), kuvani brokoli, bezglutenski hleb (60 g).