Prvo da razgraničimo: misli se na rafinisani šećer, ne na fruktozu iz voća.

Postoje razni sinonimi za šećer, od otrova do droge, a naučnici iz svih polja medicine počeli su da krive šećer za sve bolesti, od gojaznosti, preko srčanih oboljenja do dijabetesa.

Iako postoji mnogo načina da se izgubi težina i redukuje ishrana, u svakom od tih načina šećer je prvi na listi sastojaka koje se moraju izbaciti, a naročito se mora obratiti pažnja na "dodati šećer" u namirnicama. Postoji nekoliko razloga zašto se šećer mora tretirati kao "lukavi" neprijatelj zdravlja, pročitajte više o tome kroz našu galeriju slika.

1. Lako postajemo zavisni od šećera.

Šećer nam je potreban da bismo funkcionisali - bez njega brzo gubimo energiju. On je, čak toliko važan da organizam može da ga "izvuče" procesiranjem masnoća, složenih ugljenih hidrata i proteina. Međutim, u mnogim eksperimentima se pokazalo da će organizam i naš mozak reagovati snažnije na šećer ponuđen u čistom obliku "na tacni" nego na druge vrste hrane. Takođe, istraživanja koja su izvedena na ljudima ali i životinjama pokazala su da šećer utiče na mozak isto kao opijati, tako da zavisnici od njega bukvalno prolaze proz krizu kad im je šećer uskraćen. „Postali su hemijski zavisni" - kaže neuropsihijatar doktorka Nikol Avena iz Centra za istraživanje gojaznosti sa Univerziteta Kolumbija. Što ga više jedemo, više nam treba, pa moramo unositi sve veće količine, kako bismo postigli nivo euforije koji nam je potreban i na koji smo navikli. Ako vam se nekad dogodilo da kažete da ćete pojesti jedno malo parče torte, a na kraju pojedete četiri, eto objašnjenja.

Šećeru je teže odoleti nego mastima - dokazala je studija nedavno objavljena u „American Journal of Clinical Nutrition". Naučnici su pratili moždanu aktivnost kod više od sto srednjoškolaca dok su pili milkšejk od čokolade. Uočeno je da šejkovi koji su bili bogati šećerom, sa malo masti ubrzali rad mozga, isto kao i šejkovi koji su bili bogati i šećerom i mastima. Nasuprot tome, šejkovi sa mnogo masti, a malo šećera nisu imali takav efekat, što vodi do zaključka da je mozgu potreban šećer.

2. Šećer može prouzrokovati ozbiljan rizik po zdravlje.

Ako konzumiramo veće količine rafinisanog šećera ne samo što dobijamo višak kilograma, već se on gomila i kao masnoća u jetri. Naime, višak šećera koji organizam ne potroši jetra pretvara u masnoću (masna jetra). Deo toga se taloži na zidovima arterija, što povećava rizik od srčanih oboljenja. Ostatak šećera ostaje u ćelijama jetre, što zatim vodi do povećanja nivoa insulina, rasta krvnog pritiska i rizika od oboljenja pankreasa. Postoji rizik i od razvoja dijabetesa, pa čak i raka.

3. Od šećera ubrzano starimo.

Ako jedemo velike količine šećera, ubrzavamo oštećenja ćelija, pa samim tim i starenje, objašnjava Robert H. Lustig, stručnjak za gojaznost. Tada ćelije celog tela umiru mnogo brže nego kod ljudi koji umereno konzumiraju šećer. Ako uz to imate i masnu jetru, postoji veliki rizik oboljevanja od raka, gubljenja kognitivnih sposobnosti i drugih degenerativnih bolesti.

4. Šećera ima svuda.

Oko 80 odsto prerađene hrane sadrži šećer, iako mnogi proizvodi ne spadaju u slatkiše - kaže Avena. Da li ste znali da hleb, feferone, mesne prerađevine, kečap, konzervisani paradajz sos, puter od kikirikija i pikantni krekeri sadrže šećer?

5. Šećer se krije iza raznih pseudonima.

Ako ste rešili da izbegavate šećer, moraćete da pazite i na visok nivo fruktoze u kukuruzu, trski, agavi, karameli, dekstrozi... Postoji više desetina imena koja zapravo označavaju šećer, a deluju kao nutricionističke "šifre" koje je lako prevideti. Uvek gledajte sastav namirnice na ambalaži, ali ne zaboravite i na konsultacije sa lekarom pre primene novog režima ishrane.

Biljana Marković