Kašljete, kijate, curi vam nos, suze vam oči, boli vas svaki deo tela i sveukupno se loše osećate? Ovo vam se sigurno dešava bar nekoliko puta godišnje. A koliko vam se puta desilo da u takvom stanju odete kod svog lekara očekujući magične pilulice koje će sve to da reše, a on vam ih ipak ne da.

Kada su štetni i zašto ne možete da ih dobijete kada mislite da su vam potrebni? Dr Svetlana Popović, infektologu u Klinici za infektivne i tropske bolesti Vojnomedicinske akademije u Beogradu, odgovara na osam važnih pitanja o antibioticima.

1. Da li antibiotik pomaže kod prehlade i gripa?

Antibiotici su grupa lekova kojima se leče bolesti izazvane bakterijama, nekim gljivicama i određenim grupama parazita, ali nikako virusne infekcije. Korišćenje antibiotika tokom prehlade i gripa neće pomoći ozdravljenju, već naprotiv, korišćenje ove grupe lekova može dovesti do niza neželjenih efekata i na kraju do antibiotske rezistencije (otpornost bakterija na antibiotike zbog njegove preterane upotrebe), što danas predstavlja globalni zdravstveni problem.

2. Šta je bakterijska rezistencija?

Bakterije, ma koliko sićušne bile, kao i sva druga živa bića poseduju sposobnost da se menjaju kako bi preživele u različitim uslovima. Tako one razvijaju i raznovrsne mehanizme da izbegnu, kako imunske mehanizme čoveka, tako i mehanizme kojima antibiotici zaustavljaju njihov rast ili ih ubijaju. One to rade takvom brzinom i sa takvom efikasnošću da je to zaista zadivljujuće. Nažalost, za stvaranje novih antibiotika koji će moći da se uspešno hvataju u koštac sa ovako „inteligentnim” bakterijama potreban je poprilično dug period. Pri tom su ti lekovi uvek skuplji od prethodnih, a gotovo od momenta kada se sintetišu i započne njihova upotreba već se pojavljuju i bakterijske vrste koje uspevaju da izbegnu njihovo dejstvo. Nastanku bakterijske rezistencije doprinosi nekontrolisana i česta upotreba antibiotika, čak i kada oni zapravo nemaju efekta, ponavljana upotreba istih lekova kao i prerano prekidanje antibiotske terapije.

3. Da li antibiotik pomaže protiv upale srednjeg uha?

Upala srednjeg uha predstavlja najčešće akutno nastali zapaljenski proces, koji nastaje u toku infekcije gornjih respiratornih puteva. Vrlo često se javlja u opštoj populaciji i ukoliko se ne leči adekvatno, na prvom mestu antibioticima, može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

4. A kod bronhitisa?

Bronhitis je zapaljenski proces bronhija pluća i najčešće je virusnog, a ne bakterijskog porekla, te u tom smislu ne zahteva antibiotsku terapiju.

PageBreak

5. Kada mogu da se uzimaju antibiotici?

Postoje stroge medicinske indikacije za početak terapije antibioticima i one moraju biti preporučene isključivo od strane lekara specijalista, a nikako se ne smeju koristiti po preporuci prijatelja ili čitajući forume na internetu. Način i dužina uzimanja antibiotika takođe su strogo propisani. Antibiotici se koriste u strogo određenim vremenskim intervalima i u trajanju koje preporuči lekar na osnovu kliničke slike i laboratorijskih analiza.

6. Da li bi antibiotik trebalo da popijemo do kraja?

Ne preporučuje se samoinicijativno prekidanje antibiotske terapije ukoliko osetite poboljšanje. Neophodno je da slušate savete lekara i da odlazite na zakazane kontrolne preglede na kojima će lekar doneti odluku o vašem daljem lečenju ili eventualno o završetku terapije.

7. Šta ne sme da se jede i pije kada se pije antibiotik?

Konzumiranje alkohola strogo je zabranjeno tokom antibiotske terapije, čak i u malim količinama, jer značajno utiče na metabolizam antibiotika. Pojedine grupe antibiotika, kao što su tetraciklini, isključuju upotrebu mlečnih proizvoda, koji smanjuju apsorpciju leka.

Dr Svetlana Popović, infektolog u Klinici za infektivne i tropske bolesti
Vojnomedicinske akademije u Beogradu