Ako bilo kojim povodom taksijem, na primer, krenete put Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kada stignete pred glavni ulaz svaki će vas taksista sažaljivo pogledati, a neki od njih (iako ih ništa ne pitate niti želite da komunicirate na ovu temu) sami sebe dovedu u neprijatnu situaciju rečenicom: „Pa ne znam da li da vam poželim sreću, ili...” Odmah vam postaje jasno šta je u našem narodu prva asocijacija na ovu zdravstvenu ustanovu. I tačno je da je sreća potrebna svakome, ali kad je zdravlje u pitanju - ne bi se trebalo kockati. Istraživanja su pokazala da zdravstvena kultura u našem društvu gotovo da ni ne postoji, da smo kao nacija prilično zdravstveno „nepismeni”, da kod lekara ne idemo da nam „slučajno ne bi nešto pronašao”, ili smo kod njega, u velikom broju slučajeva, kada je već kasno.

S obzirom na to da smo kao nacija zdravstveno mnogo zdravstveno mnogo „nepismeni” i da kod lekara idemo u velikom broju slučajeva, kada je već kasno, direktor  Klinike za hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije mr sc. med. dr Srđan Nikolić u razgovoru za Lisu ističe da ima dosta krivaca, te tako i mediji daju mnogo više prostora nadrilekarima umesto ozbiljnim medicinskim savetima. 

- Kod lekara se ne ide samo kad nas nešto boli, već i kad nemamo nikakve simptome i ništa nas ne muči. Na taj način svaka bolest može ranije da se otkrije. Ako je nekome kancer zapisan u genima, ne postoji način na koji bi mogao da spreči ovu bolest, ali ono što je srećna okolnost jeste činjenica da može da je otkrije na vreme. Onkologija je jedna od medicinskih grana koje se najbrže razvijaju. Svakodnevno se pojavi neki novi lek koji omogućava produženje života bolesnicima. Za laike to izgleda kao mali pomak, ali i ti mali koraci predstavljaju put za pronalaženje leka protiv kancera - objašnjava dr Nikolić i podseća da je uz pomoć mobilnog mamografa koji obilazi čitavu Srbiju kod velikog broja žena otkriven karcinom u početnoj fazi, pa je i većina tih žena izlečena jer ukoliko se danas karcinom dojke otkrije na vreme može da bude zauvek izlečiv. Isto važi i za sve druge oblike kancera. 

Ne zanemarujte signale tela

Kancer je danas bolest u ekspanziji u celom svetu, i nažalost još nema odgovora na pitanje pacijenata: „Zašto sam dobio karcinom?” Po nekim teorijama, da ljudi imaju duži životni vek nego što ga sada imaju, svaki čovek dobio bi neki od oblika kancera. Na osnovu naučnih podataka za sada znamo da će svaka deveta žena u svetu dobiti kancer dojke, a svaki 90. čovek oboleće od melanoma. Osnovi lečenja bolesnika su kombinacija hirurgije, hemioterapije i radioterapije, a nijedna od tih disciplina nije niti bolja niti gora od ostalih i samo kombinovano lečenje može da dovede do smanjenja broja obolelih u Srbiji. Najveći doprinos može dati svako od nas ako sluša i reaguje na signale koje nam šalje naše telo.

- Nažalost, kod mnogih oblika tumora nema golim okom uočljivih signala koji bi nam ukazali na to da se sa našim organizmom nešto dešava. Ali, većina malignih oboljenja ima neke svoje manifestacije koje vas opominju da je vreme da se obratite lekaru: promene u sistemu pražnjenja, pojava krvi u stolici ili ispljuvku, dugotrajni kašalj, bolovi u vratu, dugotrajna promuklost, pojava žutila, malaksalost… Ono što je dobro jeste da u najvećem broju slučajeva nije reč o malignoj bolesti – ističe dr Nikolić.

Kod žena je najčešći karcinom grlića materice i karcinom dojke, a kod muškaraca tumor debelog creva, dok je generalno kancer pluća jedan od vodećih tumora i „ubica”. Zato je Svetska zdravstvena organizacija odredila je pravila po kojima se tačno precizira kada se i u kojim godinama radi određeni skrining. Čitava populacija oko 50. godine trebalo bi da ode na kontrolnu kolnoskopiju.

- Ako se otkrije polip debelog creva, koji čak može i odmah da bude odstranjen tokom tog pregleda, to će onemogućiti da polip kroz pet do deset godina postane karcinom. Odlaskom na mamografski pregled (ako je sve u redu) već ste dosta učinili da se kancer otkrije na vreme i da ne umrete od malignog tumora dojke. Svaka promena na vratu kao što je uvećanje nodusa govori vam da se morate javiti lekaru, jer ako se karcinom štitne žlezde otkrije na vreme stopostotno je izlečiv, kao jedan od karcinoma sa najboljom prognozom. Promena veličine i boje mladeža na telu takođe je znak da vam je potrebna stručna pomoć, a intervencija od pet minuta može vam spasti život - podseća dr Srđan Nikolić čiji tim od tridesetak hirurga i specijalista sa Onkološkog instituta godišnje izvede oko 7.500 operacija.

PageBreak

Obavezni lekarski pregledi 

Zajedničkom akcijom Instituta za onkologiju i radiologiju i Ministarstva zdravlja sakupljen je novac za kupovinu aparata vrednog 100.000 evra koji u regionu postoji još samo u Sloveniji, a koji će omogućiti mnogo efikasnije lečenje pacijenata sa dijagnozom tumora mekih tkiva, najčešće mišića na ekstremitetima.

- U krvne sudove koji dovode krv u tumore na ruci ili na nozi, i koji su tako veliki da je jedini način lečenja do sada bila amputacija, uz pomoć novog aparata ubacuju se specijalne kanile kroz koje se velika količina citostatika uliva direktno u tumor. Ova metoda omogućava da se kod 80% pacijenata kod kojih je predviđena amputacija ruke ili noge taj tumor toliko smanji da može da se izvede operacija pri kojoj se sačuvaju ruka ili noga. Nov način lečenja predstavlja značajan doprinos kvalitetu života pojedinca. Podsećam da novi aparat ne može da produži život, ali samim tim što omogućava izvođenje takve operacije, daje mnogo bolju prognozu bolesniku. Druga njegova primena je kod pacijenata koji su oboleli od karcinoma debelog creva ili jajnika i kod kojih se bolest proširila po trbušnoj maramici u stomaku. Uz jednu prilično komplikovanu operaciju, kod pacijenata kod kojih je ona moguća, isti taj citostatik može se dati tako što se njime ispira trbušna duplja, pa sve ono što ne možemo hirurški da odstranimo, neke mikroskopske čestice tumora u stomaku, može biti uništeno direktno dejstvom citostatika koji je zagrejan do određene temperature. Ovakve nove tehnologije promenile su budućnost pacijenata. Dok ova metoda nije smišljena pacijente sa takvom vrstom bolesti čekala je prognoza preživljavanja od šest meseci, dok danas, polovina bolesnika kod kojih je obavljena ova intervencija živi duže od pet godina, što je u odnosu na šest meseci ogroman uspeh - kaže direktor Klinike za hirurgiju na Onkološkom institutu.

Takve, veoma složene hirurške intervencije, po rečima dr Nikolića, zahtevaju da budu obavljene baš u specijalizovanim hirurškim institucijama kao što je institut na kojem radi. Po nekim predviđanjima, ovakva intervencija godišnje bi mogla biti obavljena na oko stotinu pacijenata iz Srbije.

Kada se pacijentima saopštava da li imaju benigni ili maligni tumor, po rečima dr Nikolića, to je kao neka vrsta životne presude.

- Mislim da ljudima treba reći istinu. Nikome ne možemo da kažemo da će živeti jednu, pet ili deset godina, jer u svakom čoveku postoji nada i nadu u lečenje nikome ne bi trebalo ubiti. Ljudi najlakše podnose istinu, jer tako mogu da prave planove i donose važne životne odluke. Onkologija je toliko napredovala da uvek postoji nada za izlečenje. Ja svojim pacijentima uvek kažem istinu, kakve su prognoze i perspektive, sve mogućnosti lečenja, šta ih očekuje, kakve mogu biti tegobe tokom hemio i raditerapije... i ljudi to vrlo dobro prihvataju. Svetske studije pokazale su da ljudi koji se ranije suoče sa svojom bolešću i shvate da je to stanje sa kojim će morati da žive čitavog života, imaju mnogo bolju prognozu izlečenja, dok oni koji svoj zdravstveni problem shvataju fatalistički i padnu u depresiju mnogo lošije prolaze - kaže dr Srđan Nikolić koji iz svoje karijere, kao najneobičniji i veoma komplikovan slučaj, izdvaja pacijentkinju koja je istovremeno imala karcinom dojke, tumor jetre i tumor bubrega. Samo jednom intervencijom koja se obavlja na Institutu rešena su joj sva tri problema - odstranjen je bubreg sa malignim tumorom, kao i deo jetre u kojem se nalazila metastaza tumora, i izvršena je operacija karcinoma dojke. Na takvim primerima može se videti, kaže naš sagovornik, koliko je multidisciplinarnost važna u onkološkoj hirurgiji.

Ivana Vušković