Stručnjaci otkrivaju da bol u grlu koji ne prestaje nakon tri nedelje može da bude simptom za karcinom štitne žlezde, piše Lepa & Srećna. 

Karcinom štitne žlezde uglavnom se javlja kod osoba u dobu od 30 do 60 godina, a žene češće obole od ove bolesti nego muškarci. Štitna žlezda (tiroida) reguliše proces kako naše telo koristi energiju i njeno pravilno funkcionisanje je neophodne za zdravlje celog organizma, a kada njene ćelije počinju abnormalno da rastu, dolazi do oboljenja.

Jedan od glavnih simptoma raka štitne žlezde jeste bol u grlu koji traje dugo i ne može da se zaleči. Takođe, izraslina (kuglica) na vratu koja može biti bolna, vremenom se povećava i možete da je pomerate prstima.  Drugi simptomi raka štitne žlezde su otečene žlezde na vratu, bol u vratu, otežano gutanje i disanje, mutacija glasa duže od tri nedelje i dijareja. Ako imate ove simptome, što pre idite kod lekara kako biste uradili detaljne analize i proverili zdravlje tiroide.

PROČITAJTE JOŠ:

KAKO DA ZNATE DA LI VAŠEM TELU NEDOSTAJE VITAMIN C

OVO SU ZNAKOVI DA BUBREZI OTKAZUJU

SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA RAK PLUĆA

Test od 10 pitanja: proverite da li bolujete od ortoreksije!

U poslednje vreme mnogo se radi na promociji zdrave ishrane. Upoznali smo piramidu ishrane i njena pravila, naučili da proteine nije pametno mešati sa ugljenim hidratima, da treba izbegvati četiri „bele smrti“, da valja imati 5 manjih obroka dnevno i mnogo mnogo toga. S druge strane, GMO nam je zakucala na vrata, sve je više informcija o nedozvoljenim količinama pesticida i veštačkih supstanci u pojedinim namirnicama pa i oni koji do sada nisu toliko marili za zdravu ishranu počinju da bivaju oprezniji. Međutim, kao i sa svim stvarima u životu, tako i sa zdravom ishranom treba biti umeren. U pojedinim slučajevima dešava se da osobe preteraju sa obraćanjem pažnje na konzumiranje zdrave hrane, pa može doći do razvoja ortoreksije nervoze.

PROČITAJTE JOŠ: Zdravlje: 10 pokazatelja da vam smeta gluten

Šta je ortoreksija?

Ortoreksija nervoza odnosi se na patološku opsesiju zdravom hranom i izbegavanje namirnica za koje se veruje da su nezdrave odnosno da su zagađene pesticidima, hebricidima ili različitim veštačkim supstancama, te su stoga biološki nečiste. Stručnjaci tvrde da počinje iz želje osobe da povoljno utiče na svoje zdravlje, međutim, vremenom ta želja prerasta u opsesiju zdravim načinom ishrane, vrstom hrane koja se konzumira, načinom pripreme namirnica tako da osoba koja pati od ortoreksije veći deo dana provodi u razmišljanju o hrani, planiranju obroka, pripremi obroka i samom obročenju. To je propraćeno i određenim ritualima vezanim kako za pripremu tako i za konzumaciju hrane (žvakanje svakog obroka određeni broj puta, jedenje u potpunom miru itd...), kao i intenzivnim strahom od jedenja kontaminirane hrane. 

-Poštovanje odabranog režima ishrane osobu u potpunosti okupira i pruža joj osećaj duhovnog zadovoljstva. Osoba se oseća superiorom u odnosu na ljude koji se po njenim kriterijumima hrane manje zdravo. Osoba koja pati od ortoreksije je opsednuta time da ispoštuje samozadat režim ishrane te ulaže veliki napor kako bi se suprotstavila iskušenjima. Ukoliko se desi da se odstupi od predviđenog režima osoba se samoosuđuje i često nakon toga pooštrava restrikcije u ishrani – kaže Aleksandra Marković, psiholog Udruženja nutricionista dijetetičara "Metabolizam".

Na sledećoj strani, rešite Bratmanov test i proverite da li bolujete od ortoreksije...

PageBreak

Ova preokupiranost dovodi do različitih disfunkcija u svakodnevnom životu. Kvalitet namirnica koje se jedu osobi postaje važniji od njenih ličnih vrednosti, emotivnih veza i interpersonalnih odnosa. Često poštovanje rituala vezanih za konzumiranje i pripremu hrane vodi socijalnoj izolaciji. Osobe koje pate od ortoreksije izbegavaju različita socijalna druženja i konzumiranje hrane izvan kuće, jer nemaju poverenja u način pripreme namirnica i njihovo poreklo. Iz ovakvog stanja proizilazi emocionalno nezadovoljstvo koje kasnije podržava opsesivnu brigu oko hrane.

 Put ka perfekciji 

Ortorexia nervosa je relativno nov pojam, za koji još uvek ne postoji opšteprihvaćena definicija niti dijagnostički kriterijumi. Kao poremećaj još uvek  se ne nalazi ni u jednoj klasifikaciji mentalnih bolesti, jer za sada ne postoji dovoljan broj studija o ovoj temi, a među stručnjacima postoje različita mišljenja u vezi toga u koje bi se poremećaje ortoreksija mogla svrstati, da li u poremećaje ishrane ili u opsesivno-kompulzivne poremećaje. S jedne strane, ortoreksija se razlikuje od poremećaja ishrane (bulimije i anoreksije) jer ne podrazumeva nisko samopoštovanje. 

-Kod ortoreksije cilj nije mršavljenje, već postizanje perfekcije i čistoće, osobe koje pate od ortoreksije nisu opsednute količinama hrane već njenim kvalitetom. S druge strane,  određene osobine ličnosti javljaju se i kod poremećaja ishrane i kod ortoreksije.  Kako Zamora i saradnici  navode, kod osoba sa simptomima ortoreksije javljaju se osobine ličnosti koje se sreću kod anoreksije, poput rigidnosti, perfekcionizma i potrebe za kontrolom. Pored toga, kod ortoreksije se javljaju i opsesivno-kompulzivni mehanizmi, intenzivna anksioznost (povezana sa unošenjem samo kvalitetne hrane i izbegavanjem kontaminirane hrane) poput one kod fobija, kao i neki hipohondrijski mehanizmi -  kaže naša sagovornica. 

Umerenost je ključ

Za kraj treba naglasiti da je pohvalno ako ste se odlučili da se zdravije hranite i promenite loše navike. Ono što je važno jeste da budete umereni i da uskladite zdravu ishranu sa svojim obavezama i društvenim aktivnostima. Negujte odnose sa drugim ljudima i ispunite život aktivnostima koje vam prijaju. Ukoliko smatrate da vam je potrebna pomoć prilikom promene stila života i usvajanja zdravih navika ne ustručavajte se da se obratite stručnim licima (psihologu ili psihoterapeutu, nutricionisti dijetetičaru i dijetologu).I ne zaboravite, zdravi smo samo onda kada su nam zdravi i duh i telo, pa nemojte da zapostavite ni jedno ni drugo. 

Bratmanov test ortoreksije

1. Trošite li više od tri sata na dan razmišljajući o zdravoj hrani?

2. Primećujete li da planirate obroke za nekoliko dana unapred?

3. Da li vam je prehrambena vrednost obroka važnija od uživanja u jelu?

4. Da li vam je kvalitet života lošiji otkad je poboljšan kvalitet vaše ishrane?

5. Jeste li u poslednje vreme postali stroži prema izboru hrane?

6. Poboljšava li vam jedenje zdrave hrane osećaj samopoštovanja?

7. Jeste li se radi konzumacije „prave” hrane odrekli hrane u kojoj ste uživali?

8. Izazivaju li vam navike u ishrani teškoće u konzumaciji hrane izvan kuće, udaljavajući vas od porodice i prijatelja?

9. Osećate li ikad krivicu ukoliko tu i tamo „skrenete” od svojih pravila?

10. Osećate li potpun mir i kontrolu nad samim sobom ako jedete zdravo?

Ako odgovorite potvrdno na više od četiri pitanja, možda imate simptome ortoreksije i vreme je da promenite svoje stavove kada je u pitanju hrana i da joj pristupite na opušteniji način. Ako na sva pitanja odgovorite potvrdno verovtno je da ste opsednuti zdravom ishranom i preporuka je da se posavetujete sa psihologom ili psihoterapeutom. 

PROČITAJTE JOŠ: Kako da smanjite rizik pojave kamena u bubregu

Tekst: Žaklina Milenković

Izvor: Lepa&Srećna