Dr. Silva Babić kaže da su gljivične i bakterijske vaginalne infekcije podjednako vrlo učestale, ali su bakterijske opasnije. 

Kako lečiti bakterije?

Bakterijske infekcije nerietko nemaju izražene simptome, pa žene ni ne znaju da imaju infekciju. One se većinom otkrivaju analizama kao što su cervikalni brisevi i papa test. Zato je vrlo važno ići na redovite ginekološke kontrole i nastojati živeti zdravo, što svakako podrazumeva ishranu sa što više prirodnih, a što manje industrijski prerađenih (rafiniranih) namirnica. 

Među bakterijskim infekcijama učestala je vaginoza - dugoročni poremećaj pH (kiselosti) vagine kada nad dobrim bakterijama prevladaju one koje uzrokuju tegobe, a među njima je najčešća Gardnerella vaginalis. Tipični simptom je obilniji, beli, kremasti vaginalni iscedak, često sa neugodnim "ribljim" mirisom, ponekad uz blaži svrab ili peckanje. Terapija se svodi na dugoročnu primenu probiotika, uz tek povremene i kratkotrajne terpije antibiotika, kaže dr. Silva Babić. 

Neke bakterijske infekcije su polno prenosive, npr. gonoreja, ureaplazma, mikoplazma, klamidija. Te infekcije mogu, ali i ne moraju izazvati pojačani žućkasti iscedak i osećaj pečenja. 

Ureaplazma i mikoplazma mogu izazvati smetnje pri mokrenju, ali i povećati rizik od spontanog pobačaja i prevremenog porođaja.

Klamidija izaziva upalu vrata materice što je “plodno tlo“ za HPV (infekciju humanim papiloma virusom), a takođe može izazvati upalu jajovoda, što je najčešći razlog vanmaternične trudnoće (u slučaju delimično začepljenih jajovoda) ili onemogućenog zanošenja prirodnim putem (kod kompletno začepljenih jajovoda), navodi ginekolog. 

Budući da su klamidija, ureaplazma i mikoplazma spolno prenosive, i u muškaraca izazivaju upale u spolnom i mokraćnom sistemu, uvek se trebaju lečiti oba partnera. Obično se primenjuju antibiotici u tabletama, paralelno s vaginaletama. 

PROČITAJTE JOŠ: 5 prirodnih recepata za borbu protiv gljivice kandide

Nakon terapije obavezno treba prekontrolisati mikrobiološke nalaze, jer samo provedena terapija nije jamstvo izlečenja, napominje dr. Silva Babić, dodajući da se žene i njihovi partneri ne smeju sami "lečiti" bez savetovanja sa stručnjakom. Tako se najčešće stvara začarani krug u kojem se infekcije ponavljaju. 

Kako sprečiti pojavu gljivica i bakterija?

Žene koje su sklonije vaginalnim infekcijama trebale bi održavati pH vagine povremenom primenom probiotskih vaginaleta, izbegavanjem rafinisanih ugljienih hidrata, izbegavanjem kupanja u bazenu i primjenom mehaničke zaštite (kondoma) pri polnim odnosima. Takođe bi trebalo izbjegavati upotrebu tampona i ne preterivati sa sredstvima za intimnu negu. 

U intimnoj nezi nipošto ne smete vaginu ispirati vodom ili raznim preparatima (to se radi samo u naročitim slučajevima, u sklopu neke terapije) jer se time narušava pH vagine. Ako se moraju uzimati antibiotici, treba već tokom same terapije započeti i s primenom vaginaleta s probioticima, da se lakše održi normalna flora vagine, ističe dr. Silva Babić. 

Za prevenciju i terapiju vaginalnih infekcija, po preporuci ginekologa mogu se upotrebljavati i terapije na biljnoj bazi, npr. vaginalete s kantarionovim uljem, čajevcem, kokosovim uljem, ekstraktom belog luka.

Na internetu se često može naići na savete o "umakanju" tampona u eterična ulja, ali to nema smisla jer tampon većinom duboko upije ulje, a uz to se dugotrajnim stajanjem tampona u vagini stvara “hranilište“ za bakterije, napominje ginekolog.

Izvor: Zadovoljna

Prethodna strana