Visina telesne temperature tokom dana može se promeniti za čitav stepen. Uobičajeno je najviša uveče a najniža ujutro. Telesna temperatura je posledica stvaranja toplote u organizmu i otpuštanje toplote u okolinu. Normalnu telesnu temperaturu i reakciju tela na nadražaje reguliše termoregulacini centar u mozgu. On radi kao termostat.

Telesna temperatura se najčešće povećava zbog infekcije a tada se termoregulacini centar „baždari“ na višoj temperarutrnoj skali.  Pri nastanku povišene telesne temperature mogu se razlikovati dve faze. U prvoj organizam pokušava telesnu temperaturu podići do zadate „baždarene“ tačke. Da bi organizam zadržao toplotu on skuplja krvne sudove pa je bolesniku veoma hladno, drhti jer se grčenjem mišića telo zagreva  tagođe pokušavajući dostići zadatu temperaturu. U drugoj fazi kada telesna temperatura dostiže zadatu tačku bolesnik se oseća bolje, obrazi mu postaju crveni i koža vruća.

To je vreme kada treba izmeriti telesnu tempraturu, takođe i najbolji trenutak kada je možemo početi snižavati. Moramo znati da se povišena telesna temperatura snižava prolazno. Dok traje osnovni uzrok koji podiže telesnu temperaturu ona će se ponovo vraćati. Zato se možemo opravdano pitati da li je lečenje povišene telesne temperature potrebno? Isto tako nikako ne smemo zaboraviti da antibiotici nisu lekovi za snižavanje povišene telesne temperature.

Najvećem broju mikroorganizama koji su izazivači infekcije upravo temperatura ljudskog tela od 37 °C odgovara za opstanak. Rast telesne temperature pacijenta nepovoljno utiče na njih. Što znači da je rast telesne temperature jedna od mera kojom se organizam bori protiv izazivača bolesti.

Temperatura je jedan od standardnih vitalnih znakova koji pomažu praćenju zdravstvenog stanja pacijenta. Opšte je mišljenje da telesna temperatura ne treba da pređe 37.2 °C. Međutim ima mnogo zabluda u vezi sa povišenom telesnom temperaturom, pa smo potražili odgovore od Prof. dr Ivanka Bojića, specijaliste infektologa u Poliklinici Intertim u Beogradu.

Većina osoba ima strah od povišene telesne temperature, međutim lekari koji dobro razumeju šta se tada dešava u organizmu temperature uvažavaju.

- Povišena telesne temperature je najčešće vezana za infekciju bilo bakterijsku bilo virusnu. Ona može biti od blago povišene do veoma visoke i svaka je osoba različito podnosi. Kod odraslih osoba koje dobro podnose temperature, nema potrebe za brzim snižavanjem temperature, jer za to vreme naš opšti imunitet se bori da nešto učini, dok se polako specifični imunitet razvija . Da bi se razvio specifični imunitet potrebno je 10 do 15 dana, a za to vreme bolesnik obično ozdravi. Antimikrobni lekovi koje pacijent uzima ne uspeju da ubiju sve bakterije I viruse, ali su dovoljno efikasni da neke onesposobe za razmnožavanje, a tada ih specifični imuni sistem čisti i tada dolazimo u fazu ozdravljenja. Znači, možemo da zaključimo da je malo povišena telesna temperatura dobra. Oni koji dobro podnose temperature, ne moraju da jure i žure sa obaranjem. Jer upravo temperatura pomaže da sazri specifični imunitet i  pre stupi u akciju, upravo je to razlog zašto je ne treba skidati ispod 38.5 stepeni – objašnjava dr Bojić.

Na sledećoj strani pročitajte u kojim slučajevima se morate obavezno obratiti lekaru, a kada je tempertura korisna.

PageBreak

Kod febrilnih osoba (sa povišenom telesnom temperaturom) najčešće se radi o infekciji (bakterijskoj, virusnoj, gljivičnoj ili parazitskoj) a tu se može razlikovati tri grupe bolesnika.

-  Kod prve grupe bolesnika brzo se postavlja dijagnoza jer su simptomi potpuno jasni. Na primer kod ovih bolesnika streptokokna infekcija se manifestije povišenom telesnom temperaturom, bolnim grlom i uz adekvatno lečenje sve prolazi za sedam do deset dana. Sve je jasno i veoma lako se leči. Iz ove grupe pacijanata, postoje oni kod kojih posle izlečenja i smirivanja infekcije organa koji je bio zahvaćen, zaostaje povišena telesna temperature i oni čine drugu grupu. Nekada nedeljama pa i mesecima ovakvi bolesnici imaju temperature između 37.5 i 38. Njihovo stanje nije najbolje i osećanje postojanja bolesti je i dalje prisutno, mada ne u meri u kojoj je bilo i to tada predstavlja dijagnostički problem i veoma zahtevam posao za lekara. Često se dešava da se posle opsežne dijagnostike pronađe neko žarište ili neki drugi organ koji je dodatno zahvaćen, ali se sve nakon dobre dijagnostike I terapije može sanirati. 

Treća grupa pacijenata je najteža za ispitivanje. To su bolesnici sa povećanom telesnom temperaturom koji nisu imali akutnu fazu. Njihova febrilnost se označava kao povišena telesna temperature nejasne prirode. Tu je potreban timski rad lekara svih specijalnosti. Pre nego što se krene u ispitivanje, obavezno predočim pacijentu da je takvo ispitivanje zahtevno i da traje veoma dugo. Uvek zamolim pacijenta da bude stripljiv i da ne odustaje. Iz opšteg iskustva obično se posle detaljnog ispitivanja utrvdi da najčešći uzroci ovakvih febrilnih stanja mogu biti: tuberkuloza nekog organa (pluća, kostiju, zglobova), bruceloza, kju groznica, lajšmanija, naprvom mestu, na drugom mestu su autoimune bolesti (kada vlastiti imuni sistem napada svoje ćelije), a na trećem mestu uzrok febrilnih stanja mogu biti neka maligna oboljenja. Važno je znati da ne postoji povišena telesna temperature bez razloga – ističe Lisin sagovornik.

- Često se dešava da kod mene dođu pacijenti koji već godinama imaju povišenu telesnu temperature nejasne prirode. Pre par nedelja došla je jedna gospođa, sa punom torbom nalaza i prilično uplašena. Na moje pitanje da li ima bilo kakve druge tegobe, ona je odrično odgovarala, zato što je sve tegobe potisnula i jedini cilj joj je bio da nema više povišenu temperaturu. Kada sam malo porazgovarao s njom, ona se opustila i davala mi odgovore, na osnovu kojih je moguće naslutit kuda treba ići. Pregledao sam je od glave do pete, ona je ustala i počela da plače. Na moje pitanje zašto plače, rekla mi je: “Sedam godina sam bolesna, nikada me niko nije pregledao.”  Zato je važno da takve pacijente koji su zahtevni, jer su uplašeni za svoje zdravlje, pre svega opustiti i uveriti se da razumeju šta im kažete. Uvek pitam pacijenta da li je razumeo šta sam ga savetovao da radi u narednom periodu, to je veoma važno. Mnogi od ovakvih pacijenata nose svoju dijagnozu u torbi, a da nisu svesni toga– ističe dr Bojić. 

Kada osobu s povišenom telesnom temperaturom mora pregledati lekar?

* ako je odsutna, ne odaziva se na pozive, ime grčeve, ne može doći do vazduha

* ako temperatura bude visoka a prati je teška groznica i drhtavica, jer to može ukazivati da bakterijsku infekciju za koju je potrebno dodatno lečenje (npr. upala pluča, upala mokraćnih puteva...)

* ako se osoba leči citostaticima, odstanjena mu je slezina, uzma kortikosteroide

* ako povišena telesna temperatura ne padne nakon 3-5 dana. Kroz to vreme, po pravilu, prođe većina bezopasnih virusa, samoizlečivih bolesti.

* ako telesna temperatura nakon prethodne normalizacije i poboljšanja opet poraste na visoke vrednosti.

Nema razloga da s detetom ili odraslom osobom, kojima nije ozbilno pogoršano opšte stanje, samo zbog povišene telesne temperature usred noći tražite pregled lekara. Bolje je idućeg dana posetiti lekara koji poznaje vas ili vaše dete i koji vam može pružiti najbolji savet.

Vesna Stanimirović