Da li pravilno upotrebljavate antibiotike: 3 problema zbog kojih gubimo rat protiv bakterija

Neracionalna potrošnja ovog leka dovodi do sve veće otpornosti bakterija. – Terapija se mora završiti, doze leka ne smeju da se smanjuju.

Nepravilnim uzimanjem antibiotika smatra se i prekidanje uzimanja lekova pre isteka terapije ili smanjivanje doze. U tim situacijama, lekari naglašavaju da osoba neće imati dovoljno leka u organizmu, a bakterija koja je izazvala bolest moći će da preživi i postane rezistentna.

Profesor dr Vesela Radonjić, rukovodilac Nacionalnog centra za informacije o lekovima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, objašnjava da je otpornost na antibakterijske lekove jedan od najvećih problema sa kojim se suočila medicinska stručna javnost i da je, nažalost, efikasnost antibakterijskih lekova u borbi protiv infekcija značajno smanjena.

– I pored dobro poznatih faktora koji utiču na izbor i efikasnost primene antibiotske terapije, ovi se lekovi ne koriste racionalno. Danas je na raspolaganju veliki broj antibakterijskih lekova koji se među sobom razlikuju po spektru delovanja, neželjenim efektima i ceni. Prilikom izbora antibiotika koji će postići optimalnu efikasnost uz najmanji rizik od mogućih neželjenih efekata i najnižu cenu, potrebno je razmotriti podatke koji se odnose na mesto, vrstu i stepen jačine infekcije, kao i na uzročnika infekcije. Identifikacija uzročnika i antibiogram sužavaju, odnosno olakšavaju izbor vrste antibiotika. Najčešće greške u antibiotskoj terapiji javljaju se kada se oni propisuju: za infekcije mikroorganizmima koji ne reaguju na ove lekove (na primer virusi), za lečenje povišene temperature nejasnog uzroka, sa neadekvatnim doziranjem i primenom, bez bakteriološke potvrde infekcije ili kada se pacijenti ne pridržavaju propisanog režima u odnosu na odgovarajuću dozu, vremenski interval i dužinu trajanja lečenja – objašnjava dr Radonjić.

Infekcije izazvane otpornim bakterijama mogu zahtevati dugotrajnije lečenje, više nege, alternativne i skuplje antibiotike koji mogu imati ozbiljnije neželjene efekte.

– Prvi put do sada su objavljeni rezultati potrošnje antibiotika u zemljama jugoistočne i istočne Evrope u poređenju sa potrošnjom lekova u 27 evropskih zemalja. Rezultati su ukazali da se sa potrošnjom od 25,6 definisane dnevne doze leka na 1.000 stanovnika u 2011. godini Srbija nalazi nešto iznad proseka u odnosu na ostale zemlje, a u odnosu na ostale zemlje ima vodeću poziciju u potrošnji antibiotika iz grupe takozvanih makrolida (19,5 odsto u odnosu na ukupnu potrošnju). Prostora za racionalniju upotrebu antibiotika ima u pogledu smanjenja ukupne potrošnje, kao i pojedinih lekova – zaključila je dr Radonjić.

Antibakterijski lekovi predstavljaju najveće otkriće 20. veka, a u periodu pre nego što su oni izmišljeni, infektivne bolesti su zauzimale značajno mesto u obolevanju i umiranju, a invazivne medicinske procedure nosile su veliki rizik od infekcije.

– To se promenilo sa upotrebom antimikrobnih lekova. Nažalost, blagodeti koje smo dobili upotrebom ovih efikasnih lekova izgleda da neće dugo trajati. Neodgovorna i pogrešna upotreba ovih efikasnih i moćnih lekova koji spasavaju život, dovela je do razvoja rezistencije mnogih mikroorganizama na njih, a rezultat toga je i porast bolničkih infekcija sa smrtnim ishodom. Čini se da će nas neodgovorna i neracionalna upotreba antibiotika uvesti u veliki problem u milenijumu u koji smo tek ušli. Praćenje potrošnje lekova jedan je od poslova Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije – dodala je dr Radonjić.

Tekst: D. Davidov-Kesar