Kada popijete 250 mililitara nekog napitka, bilo da je reč o voćnom soku bilo o gaziranom piću, u organizam ćete sigurno uneti 30 grama ili dve kašike šećera. Kalorijska vrednost ovih proizvoda, pa čak i piva, gotovo je ista i iznosi 42 do 49 kalorija na 100 mililitara, a pošto u ovim napicima nema ničega osim šećera (nema ni masti, ni proteina), lako je izračunati kakav efekat ovi proizvodi mogu imati na organizam i zdravlje građana, a posebno dece, kaže za „Politiku” prof. Branko Jakovljević, specijalista ishrane na Institutu za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Iako trgovci, koristeći razne načine da privuku kupce, često ističu kako je neki proizvod „100 odsto voće”, to je netačno. Pravilnik pravi razliku u kvalitetu, pa u nekom soku ima više ili manje voćnog sadržaja, ali što se tiče efekta na zdravlje ja mislim da nijedan od tih sokova nije za preporuku – kaže naš sagovornik i naglašava da sok nikada ne može biti zamena za voće.

Prof. Jakovljević ističe da je reč o praznim kalorijama bez ikakve biološke uloge za organizam. Na nekim proizvodima je, kaže, istaknuto da sadrže vitamine, međutim, čak i da je tako (iako je pitanje koliko se takve tvrdnje i proizvodi kontrolišu), reč je o minimalnim količinama čiji je efekat beznačajan.

Britanska grupa „Akcija protiv šećera” je ovih dana objavila zapanjujuće rezultate najnovije kampanje sprovedene u supermarketima. Ustanovljeno je, naime, da je od 203 vrste kontrolisanih sokova, napitaka i frapea četvrtina imala gotovo isto ili čak i više šećera nego koka-kola koja ima 10,6 grama na 100 mililitara napitka. Usledila je i preporuka roditeljima da, zbog ovakvih podataka i porasta broja gojaznih i obolelih od dijabetesa tipa 2, deci daju običnu vodu ili voćke umesto sokova.

Naš sagovornik sa Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta napominje da postoji još jedan problem, a to je činjenica da deca koja piju sokove ne piju mleko ili mlečne proizvode, što je dodatna šteta po zdravlje, jer su oni jedini pravi izvori kalcijuma i važni su za razvoj.

– U nekim supermarketima čak se prodaju sokovi od direktno ceđene pomorandže, međutim, ni to nije zamena za voće, jer i pri tom ceđenju dobar deo voća, čak onaj kvalitetniji, bacimo. Napravi se samo koncentrat šećera iz te voćke, što je na neki način pokvari. Jer, glikemijski indeks soka je neuporedivo veći od glikemijskog indeksa celog ploda. Zato je moj savet da se jede voće, kada je to god moguće, dakle, ne cediti ga, jer se na taj način mnoge bitne materije, kao što su pulpa i dijetna vlakna, odbacuju. 

Na pitanje kako komentariše rezultate koje su objavili britanski stručnjaci i da li je zaista svejedno da li ćete popiti neki takozvani kola napitak ili voćni sok, on je rekao da jeste svejedno, ukoliko pričamo o šećeru. Gazirani napici, dodaje, imaju još i druge štetne materije, ali imaju istu količinu šećera koliko i svi drugi napici.

– Uz konzumiranje ovih napitaka ruku pod ruku ide gojaznost, dijabetes tipa 2 ili karijes. U tom smislu ne razumem majke koje uspavljuju decu sa flašicom soka – kaže prof. Jakovljević.

U prilog ovoj priči nikako ne idu reklamne kampanje i dovijanja trgovaca da prodaju što više sokova. Zbog toga se vrlo često na deklaraciji neće naći informacija o kojoj količini šećera je reč, ali, kako savetuje naš sagovornik, svaki kupac to sam može da izračuna. 

– Svaki od ovih proizvoda ima na deklaraciji izražen broj kalorija, i to na 100 mililitara. Pogledajte taj broj koji je obično od 42 do 49 i podelite ga sa 4,1 kalorijom, jer je to ekvivalent energiji koju oslobađa gram šećera. Time ćete odmah shvatiti koliko šećera ćete uneti sa 100 mililitara soka, a koliko u čaši od dva decilitra koju obično popije svako.

Izvor: Politika