Slatkiši, alkohol, premasna hrana, samo su neke od namirnica za koje već i vrapci na granama znaju da nisu dobre po zdravlje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da i zdrava hrana nije toliko zdrava i da može da nam šteti ako sa njom preteramo.

Pomorandže i paradajz

Đina Sem, direktorka Mount Sinai Gastrointestinal Motility centra upozorava da povećan unos kiselina iz pomorandži i paradajza može dovesti do pojave gorušice i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERV). Tokom dužeg vremenskog perioda čovek može da oboli i od takozvanog Baretovog jednjaka, pri čemu postoji povećani rizik za razvoj raka jednjaka. Gastroenterolog savetuje da se dnevno ne jedu više od dva obroka koji sadrže ove namirnice. U potpunosti bi trebalo da ih izbegavaju osobe koje imaju simptome refluksa.

Tunjevina u konzervi

Preterano konzumiranje tunjevine može biti opasno, jer je ta riba zatrovana živom. Zato može doći do problema s vidom, oštećenja sluha i govora, nedostatka koordinacije i mišićne slabosti. Ne bi trebalo jesti više od tri do pet konzervi tunjevine nedeljno, ili je možete zameniti ribom sa manje žive.

Voda

Iako je dovoljan unos tečnosti ključan za dobro zdravlje, previše vode može da dovede do „trovanja“ vodom, kaže Alan R. Gabi, autor udžbenika Medicina ishrane. Ovo se događa kada se zbog ekstremno velike količine vode koja se pije izluči previše natrijuma iz tela, što uzrokuje malu količinu natrijuma u krvi. Takvo stanje može da utiče na funkcionisanje mozga, ili čak da dovede do smrti. Koliko biste vode morali da popijete da se dovedete u takvu opasnost? Obično je to problem s kojim se sreću maratonci, ili ljudi koji se teraju da piju više vode nego što im telo traži. Kako biste bili sigurni da ne pijete previše vode proverite kakav vam je urin. Ako je sve vreme proziran, smanjite unos vode.

Soja

Kada se jede u umerenim količinama,soja je dobra za holesterol i krvni pritisak. Međutim, soja sprečava apsorpciju gvožđa u krvi i prevelik unos može dovesti do anemije. Soja sadrži i estrogen poput izoflavona, a dugotrajna konzumacija velikih količina može da uzrokuje rast ćelija raka materice – piše Magazin.hr. Iako još nije tačno utvrđeno kolika količina je kritična, stručnjaci preporučuju najviše dva obroka dnevno.

Spanać

Odličan je izvor belančevina, vlakana, raznih vitamina i minerala. Bogat je i luteinom koji pomaže sprečavanje makularne degeneracije koja je čest uzrok gubitka vida i slepila. Ali, spanać je takođe bogat i oksalatom, koji može dovesti do stvaranja bubrežnih kamenaca.

Životinjske belančevine iz nemasnog mesa

Ako belančevine (proteine) unosite samo iz nemasnog mesa kao što je piletina, ili belanca, možda je vreme za promenu ishrane. Stručnjaci kažu da unos prevelike količine proteina životinjskog porekla može biti opasan jer navodi telo da proizvodi hormon rasta. Taj hormon u velikim količinama podstiče starenje i povećava rizik od tumora. Istraživanje je pokazalo povećan rizik od razvoja tumora i prerane smrti kod ljudi koji su do 20 posto dnevnog unosa kalorija dobijali iz proteina životinjskog porekla. Kako biste to izbegli, većinu belančevina uzimajte iz biljaka, orašastih plodova, semenki, celih žitarica.

Izvor: Novosti