Istraživači s Karnegi Melon univerziteta (Carnegie Mellon University) su pratili rezultate 25-minutne meditacije kod ispitanika starih od 18 do 30 godina.

Pozitivan efekat meditacije bio je prisutan već posle tri dana, dodaju stručnjaci. Inače, prisutnost stresa kod ispitanika je praćena pomoću merenja nivoa hormona stresa kortizola, piše Tanjug, a prenosi portal B92 7. jula 2014. godine. 

Za oslobađanje od stresa, pojedini takozvanu tehniku osvešćivanje trenutka, terapiju koja ima koren u budističkoj meditaciji. 

- Pre nego što usmerite um ka anksioznisti kroz koju prolazite, koncentrišite se na disanje - osetite kako vam vazduh lagano struji kroz nozdrve, spušta se niz grlo i u pluća. Osetite otkucaje srca i zamislite kako ono pumpa krv sa kiseonikom kroz vaše telo. Nastavite tako sve dok ne budete spremni za meditaciju. 

- Preusmerite sada svoju pažnju na uznemirene misli. Koje misli su prisutne u vašem umu u ovom trenutku? Da li ih je mnoštvo i kreću se brzo ili se svaka zadržava? Razmotrite te misli objektivno, nemojte reagovati emotivno na njih. 

- Postoji mit da, kada meditirate, treba da imate „prazan” um. Ali misli nisu neprijatelj i pokušavanje da h zaustavite samo će dovesti do dalje borbe u vama. Tretirajte misli tokom meditacije kao da vam svira radio u pozadini - možete ga čuti, ali vaša pažnja usmerena je na nešto drugo. 

U stanju svesnosti vi obraćate pažnju na činjencu da imate misli ali ne slušate šta one imaju da vam kažu. Pokušajte da misao ne karakterišete kao „dobru” ili „lošu”. Negujte stav staloženosti bez obzira šta se dešava u vašem umu. Posmatrajte svoje misli sa radoznalošću i nežnošću i samim tim ćete ih lakše podneti. 

- Kad god primetite da vam um luta, prepoznajte da je „skrenuo” i nežno vratite pažnju ka posmatranju misli. 

Nastavite da radite sa svojim zabrinutim mislima na ovaj način onoliko dugo koliko ste sami odredili. Rad na osvešćivanju može biti izazovan i naporan, tako da je najbolje da u početku radite u kraćim periodima.