Tržište zeolita u Srbiji je dosta neuređeno i treba ga zakonski regulisati, prenosi 9. juna 2014. godine Tanjug izjave predstavnika Privredne komore Srbije i stručnjaka koji ističu da naša zemlja ima bogata nalazišta zeolita, koja bi trebalo da počne da eksploatiše.

Svi koji koriste zeolit treba da budu oprezni, s obzirom na to da postoji više od 50 vrsta zeolita i da pojedini njegovi minerali mogu da imaju i kancerogeno dejstvo.

Prirodni zeoliti su nemetalične mineralne sirovine koje zbog svojih struktura i velikih mogućnosti različitih modifikacija su predmet velikog broj istraživanja u svetu, kao i Srbiji, gde se u Privrednoj komori Srbije od 8. do 13. juna održava deveta Međunarodna konferencija o prirodnim zeolitima – ZEOLIT 2014, sa više od 100 učesnika iz 42 zemlje.

Sekretar Udruženja za hemiju u PKS Vekoslav Šošević je rekao da je nedavno unutar komore osnovana Grupacija proizvođača zeolita sa ciljem da se uredi njegovo tržište u Srbiji.

"Tržište zeolita je potpuno neuređeno, jer ne postoji zakonska regulativa koja treba da prati zeolit kao suplement ili kao dodatak hrani u stočarstvu i ljudskoj medicini", naglasio je Šošević.

On je kazao da može da bude vrlo opasno to što ne postoji kontrola kvaliteta zeolita, a koji može slobodno da se kupi u apoteci.

Šošević je podsetio da je Srbija nedavno imala problema sa aflatoksinom naglasivši da zeolitom može da se kontroliše učešće i procenat aflatoksina u stočnoj hrani, ali da za to mora da postoji zakonska regulativa.

Prema njegovim rečima, Srbija dosta uvozi zeolita iz okolnih zemalja, uprkos tome što u Srbiji postoje nalazišta, naročito na području ispod Koponika.

Profesor Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu Vladimir Simić je rekao da se u Srbiji godišnje troši od sedam do 10 hiljada tona.

On je kazao da proizvodnja u Srbiji iznosi oko 2.000 tona, dok se ostatak uvozi, trenutno najviše iz Rumunije, dok se pre uvozio iz Bosne i Hercegovine.

Prema njegovim rečima, Srbija ima rezerve zeolita za najmanje 50 godina sa sadašnjom potrošnjom.

Naučni saradnik Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih minelalnih sirovina iz Beograda Aleksandra Daković je rekla da ležišta prirodnog zeolita postoje u južnoj Srbiji i da je naročito dobar zeolit kod Vranjske banje, gde se nalazi ležište Zlatokop, koje se nažalost ne neeksploatiše.

On je kazala da u okolini Brusa postoji ležište Igroš, gde takođe ima dobrog zeolita, ali da je to nedovoljno za potrebe domaćeg tržišta.

Predsednik Grupacije za zeolit u PKS Miodrag Perović, koji je i direktor firme "Petent co" iz Subotica koja se bavi zeolitom, kazao je da se mora što pre doneti zakon ili neki pravilnik koji će urediti tu oblast.

"Ta oblast je kod nas nedovoljno istražena i sa naučne strane i ima tu puno posla", istakao je on dodajući da će Srbija morati da donese zakonsku regulativu kao u zemljama EU koje imaju nalazišta zeolita.

Konferenciju organizuje Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina (ITNMS) u Beogradu, zajedno sa Hemijsko-tehnološkim fakultetom Univerziteta u Splitu i PKS.