Ima dve godine kako je „izum“, odnosno novi proizvod „brašno od tikve golice“ tima Brašnari na takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju poneo titulu najbolje u Srbiji. Ovo brašno je zelene boje, nastalo je od ostatka semena tikve golice koji se dobija posle ceđenja ulja, koristi se kao dodatak običnom brašnu pri pravljenju hleba i peciva i ima nutritivne karakteristike mesa (zbog svog sastava od blizu 60 odsto proteina, 10 odsto ulja, i malo vlakana, šećera i vlage).

Od doktorke Jasne Mastilović, naučne savetnice u Institutu za prehrambene tehnologije iz Novog Sada (sa kojom su u timu na takmičenju bili i Branislav Panić, pokretač projekta i vlasnik firme Pan - Union oil, Goran Dmitrović, Bojana Kusovac i Milan Panić) saznali smo da se potrošnja ovog brašna u Srbiji širi, kao i da se sve količine koje se trenutno proizvedu plasiraju u pekarsku proizvodnju i da se jedan deo izvozi.

- Seme tikve je veoma korisna namirnica uishrani, bogata vitaminom E, sa veoma povoljnim sastavom masnih kiselina. Hladno ceđeno ulje tikve golice dugo je predstavljalo nusproizvod u proizvodnji ulja, međutim ispitivanjima smo utvdili da je nutritivno vredno, a tehnologijom ga primenili u pekarskom proizvodu. Na litar ulja dobija se dva kilograma pogače, ostatka od isceđenog ulja (čvrste palete koje su se do sada koristile u stočnoj hrani) koji se melje u sitno brašno - objašnjava Jasna i dodaje da se brašno može kupiti u prodavnicama zdrave hrane, a proizvodi od njega u pekarama koje su se opredelile da ga koriste.

- Prozvodnja je ograničena jer za razliku od tikve koje nema mnogo, u Srbiji su ogromne površine zemlje pod pšenicom i kukuruzom. Takođe, i prinos tikve je manji od jedne tone po hektaru, dok kulture žita daju i po nekoliko tona. Zato nismo marketinški obrađivali tržište - kaže naša sagovornica.

Pitali smo Jasnu koliko njoj lično u bogatoj karijeri znači učešće u stvaranju jednog ovakvog proizvoda.

- U tehnologiji žita i brašna sam skoro 30 godina, i za to vreme radila sam na unapređenju tehnologije i razvoju mnogih novih proizvoda. Među ekspertima i proizvođačima koji se bave pekarstvom uvreženo je mišljenje da se manje-više koriste žita koja su pre svega izvor skroba, odnosno ugljenih hidrata. Ovde smo prvi put upotrebili proizvod iz druge grupe biljaka (uljanih kultura). Zahvaljujući komponentama novog proizvoda dobili smo nutritivno vredniji hleb koji je po sastavu bliže namirnicama animalnog porekla. Ovo je bio veliki izazov, a na ovaj proizvod smo baš ponosni - rekla nam je Jasna.

Doktorka Jasna Mastilović diplomirana je inženjerka mikrobioloških procesa i doktorka nauka za oblast biotehnologije Univerziteta u Novom Sadu. Poseduje MBA sertifikat za oblast marketinga Univerziteta u Šefildu iz Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije. Petnaest godina je na rukovodećim pozicijama, učestvovala je u izradi 10 strateških dokumenata, obavlja konsultantske poslove u oblasti bezbednosti hrane, uvođenja sistema kvaliteta, akreditovanja laboratorija... Objavila je više od sto stručnih radova i ekspert je za senzorno ocenjivanje.

Tekst: Nenad Blagojević