Mesec mart ili kako je kod naših predaka zvan marta, suhi, letnik, vetreni, ožujak… u našim narodnim predanjima predstavljen je kao Baba Marta, ćudljiva baba, varljive prirode i vrlo nepredvidiva.

Otuda, u martu može da napada veliki sneg, ali i da iznenada otopli i ogreje kao da je već leto. Zato narod kaže:

"Bolje da te zmija ujede, nego da te martovsko sunce ogreje".

Baba Marta se sreće kod gotovo svih slovenskih naroda.

Za Babu Martu karakteristične su i "Babine huke" (Babini ukovi). To je period kraja marta i početka aprila kada iznenada i mimo reda zaduvaju hladni vetrovi (huke) i napada susnežica koja pravi "lapavicu" — tečno blato sa snegom po tlu.

Legenda kaže da se Baba Marta prvi put razgnevila kada joj je rimski kralj Numa Pompilije oduzeo mesto prve dame u kalendaru, dodavši ispred nje još dva meseca. Od tada je uvređena starica postala vrlo ćudljiva. Čas se u njoj budi ratni duh boga Marsa, pa se tako sveti šaljući na zemlju hladnoću, čas svojim toplim osmehom donosi prolećnu radost.

Prema narodnom verovanju, Baba Marta je oličenje proleća, ponovnog rađanja, novih zamisli i neophodnosti sklada u prirodi i životu ljudi. Kad toga nema, ona na zemlju pošalje sneg da opomene ljude kako treba da pripaze na ponašanje.

Osobe rođene u martu dobri su radnici i zbog toga omiljene na poslu. Popustljive su i teško se ljute, ali kada jednom na nekoga planu, zauvek ga "precrtaju" jer teško opraštaju.

Poznate su po poštenju, ali treba da se klone lošeg društva da ih ono ne bi iskvarilo. Srećan mesec im je januar, a u maju mogu da očekuju nesreću i štetu. Kada je zdravlje u pitanju, treba da čuvaju kolena, zube, a sklone su i bolestima srca.

"Ako se udaš kada martovski vetar duva, užitak i suze, imaćeš oba", kaže stara izreka. "Udaj se u aprilu kada možeš, užitak za nju, užitak za njega."

Iako su visibabe prvi vesnici lepog vremena, krokusi su siguran znak da je proleće na pragu. Meteorolozi kažu da ako niknu ispod snega prvi krokusi do marta, onda u martu neće biti novog snega.

Izvor: Opanak